5. oktobar 2000. godine predstavlja jedan od najznačajnijih datuma u novijoj srpskoj istoriji – dan kada su masovni građanski protesti u Beogradu okončali višegodišnju vladavinu Slobodana Miloševića. Nakon spornih predsedničkih izbora održanih 24. septembra 2000. godine, na kojima je opozicioni kandidat Vojislav Koštunica osvojio pobedu koju je vlast pokušala da ospori, stotine hiljada građana iz cele Srbije stiglo je tog dana u Beograd, zauzelo zgradu Savezne skupštine i Radio-televizije Srbije (RTS), čime je praktično okončana trinaestogodišnja vladavina Slobodana Miloševića. U ovom tekstu detaljno, hronološki i činjenično objašnjavamo šta se tačno dogodilo tog dana, šta mu je prethodilo i kakve je posledice ostavilo na dalji razvoj Srbije.
Osnovni podaci o događajima od 5. oktobra 2000.
- Datum ključnih događaja: 5. oktobar 2000. godine
- Mesto: Beograd, Savezna Republika Jugoslavija
- Povod: nepriznavanje rezultata predsedničkih izbora od 24. septembra 2000. godine
- Pobednik izbora: Vojislav Koštunica, kandidat koalicije Demokratska opozicija Srbije (DOS)
- Poražen: Slobodan Milošević, dotadašnji predsednik SR Jugoslavije
- Broj demonstranata u Beogradu: procenjuje se na oko pola miliona ljudi
- Ključni simbolički činovi: zauzimanje zgrade Savezne skupštine i zgrade RTS-a
- Ishod: Milošević je 6. oktobra 2000. godine priznao izborni poraz
- Broj poginulih tokom nemira: dvoje – Jasmina Jovanović i Momčilo Stakić
- Broj povređenih: oko 65 osoba
Zašto je 5. oktobar prekretnica u srpskoj istoriji
Ovaj datum se u javnosti i istoriografiji najčešće opisuje kao prekretnica koja je okončala period autoritarne vladavine obeležen ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, međunarodnim sankcijama i NATO bombardovanjem 1999. godine, i otvorila put demokratskoj tranziciji Srbije. Zbog svog značaja, 5. oktobar je dugo neformalno nazivan „danom demokratije” u Srbiji, iako se, kako ćemo videti dalje u tekstu, ocene o njegovom dometu i nasleđu tokom godina znatno menjaju.
Sveobuhvatan vodič o istoriji Jugoslavije u 20. veku pročitajte ovde.
Politički kontekst pred 5. oktobar 2000. godine
Milošević na vlasti tokom 1990-ih
Slobodan Milošević je od kraja 1980-ih godina bio dominantna politička figura u Srbiji, prvo kao predsednik Srbije, a potom, od 1997. godine, i kao predsednik Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) – zajedničke države Srbije i Crne Gore, formirane nakon raspada SFRJ. Njegova vladavina obeležena je ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom 1990-ih, međunarodnom izolacijom i ekonomskim sankcijama, kao i sukobom na Kosovu koji je kulminirao NATO bombardovanjem Jugoslavije 1999. godine.
Sveobuhvatni vodič o istoriji druge Jugoslavije: Šta je bila SFRJ i kako je nastala?
Ranije krize legitimiteta vlasti
Miloševićeva vlast bila je ozbiljnije uzdrmana i pre 2000. godine. Prvi veći potres dogodio se tokom demonstracija 9. marta 1991. godine, a zatim i nakon pobede opozicije na lokalnim izborima u oko četrdeset gradova Srbije 1996. godine, koju vlast u početku nije priznala. Usledili su tromesečni protesti, nakon kojih je pobeda opozicije na lokalnom nivou konačno potvrđena posebnim zakonom (takozvanim „Lex specialis”).
Nezadovoljstvo posle rata na Kosovu
Nakon NATO bombardovanja i rata na Kosovu 1999. godine, nezadovoljstvo građana Miloševićevom politikom dodatno je poraslo, usled ekonomske krize, uništene infrastrukture i sve dublje međunarodne izolacije zemlje.
Ekonomsko stanje uoči izbora 2000. godine
Uoči izbora 2000. godine, privreda Srbije nalazila se u dubokoj krizi – hiperinflacija iz ranih 1990-ih ostavila je dugotrajne posledice, industrijska proizvodnja bila je znatno smanjena usled sankcija i ratnih razaranja, a nezaposlenost i siromaštvo bili su izraženiji nego ikada u posleratnoj istoriji zemlje. Ovakvo stanje dodatno je pojačavalo nezadovoljstvo građana i doprinosilo mobilizaciji birača u korist opozicije.
Predsednički izbori 24. septembra 2000. godine
Kandidatura Vojislava Koštunice
Demokratska opozicija Srbije (DOS), koalicija od osamnaest stranaka i pokreta, za zajedničkog predsedničkog kandidata izabrala je Vojislava Koštunicu, lidera Demokratske stranke Srbije, umerenog pravnika sa reputacijom nezavisnog i neopterećenog ranijim vlastima.
Rezultati izbora i sporni drugi krug
Na izborima održanim 24. septembra 2000. godine, prema podacima nezavisnih posmatrača i opozicije, Koštunica je osvojio preko 50% glasova u prvom krugu, čime bi izbegao drugi krug i bio direktno izabran za predsednika. Međutim, Savezna izborna komisija, pod kontrolom Miloševićevog režima, objavila je da je Koštunica osvojio svega 49% glasova, odnosno tek ispod praga potrebnog za pobedu u prvom krugu, i najavila da će biti održan drugi krug izbora.
Optužbe za izbornu krađu
Opozicija i veliki deo građana ovakvo saopštenje izborne komisije protumačili su kao otvorenu izbornu krađu, sprovedenu po direktnom nalogu Miloševićevog režima kako bi se izbeglo priznanje poraza. Vojislav Koštunica je izjavio da opozicija ne može pristati na učešće u drugom krugu izbora, jer bi time postala saučesnik u krađi glasova građana.
Ultimatum i poziv na proteste 5. oktobra
Zahtevi Demokratske opozicije Srbije
Suočena sa odbijanjem vlasti da prizna rezultate izbora, DOS je Miloševiću postavio ultimatum – da do 5. oktobra u 15 časova prizna izbornu volju građana iskazanu na saveznim, predsedničkim i lokalnim izborima. Zahtevano je i da rukovodstvo Radio-televizije Srbije (RTS) podnese ostavke, kao i da državna televizija promeni uređivačku politiku i omogući objektivno izveštavanje o dešavanjima u zemlji.
Poziv građanima da dođu u Beograd
Nakon isteka ultimatuma bez reakcije vlasti, opozicija je pozvala građane iz cele Srbije da 5. oktobra 2000. godine dođu u Beograd i okupe se ispred zgrade Savezne skupštine, kako bi zajedničkim pritiskom prisilili Miloševića da prizna izborni poraz.
Generalni štrajk i priprema logistike
Uoči 5. oktobra, opozicija je pozvala i na generalni štrajk širom Srbije. Tog jutra većina škola i fakulteta nije radila, a rad su prekinule i pojedine državne službe – čak je i Republički hidrometeorološki zavod tog dana stupio u štrajk. Rukovodstvo DOS-a je unapred organizovalo da svake noći uz štrajkače u rudniku Kolubara i drugim fabrikama koje su bile u štrajku dežuraju po dva lidera opozicionih stranaka, kako bi sprečili zastrašivanje radnika od strane predstavnika policije i vojske koji su pokušavali da obustave štrajkove.
Uloga Zorana Đinđića u organizaciji dovođenja ljudi
Ključnu logističku ulogu u organizaciji masovnog dolaska građana u Beograd imao je Zoran Đinđić, lider Demokratske stranke i jedan od vodećih ljudi DOS-a, koji je koordinisao komunikaciju između kolona iz unutrašnjosti i štaba opozicije u Beogradu. Prema kasnijim svedočenjima učesnika, upravo je dobra organizacija kolona i komunikacija sa vozačima i predvodnicima grupa omogućila da veliki broj ljudi, uprkos barikadama, na vreme stigne u prestonicu.
Događaji od 5. oktobra 2000. godine – hronološki pregled
Dolazak kolona iz unutrašnjosti Srbije
Tokom jutra i pre podneva 5. oktobra, u Beograd su, uprkos pokušajima vlasti da blokira puteve kamionima i drugim preprekama, stigle brojne kolone demonstranata iz gotovo svih delova Srbije, uključujući i čuvenu kolonu rudara i radnika iz Kolubare, koja je uprkos policijskim barikadama uspela da se probije do prestonice.
Okupljanje ispred Savezne skupštine
Procenjuje se da se tog dana u centru Beograda okupilo oko pola miliona ljudi, što ga čini jednim od najmasovnijih protesta u istoriji Srbije. Deo demonstranata pokušao je da uđe u zgradu Savezne skupštine, gde je naišao na snažan otpor policije, koja je koristila suzavac kako bi rasterala okupljene građane.
Zauzimanje zgrade Skupštine
Uprkos policijskom otporu, demonstranti su oko 17 časova uspeli da uđu i zauzmu zgradu Savezne skupštine. Tokom sukoba i prodora u zgradu, izbio je i požar u delu objekta, koji su vatrogasci kasnije lokalizovali.
Zauzimanje zgrade Radio-televizije Srbije
Nemiri i sukobi sa policijom prošireni su i na područje oko zgrade Radio-televizije Srbije (RTS), koja je decenijama predstavljala jedan od ključnih instrumenata Miloševićeve medijske kontrole. I u ovoj zgradi izbio je požar, a redovni program RTS-a prestao je da se emituje posle 17 časova tog dana.
Simbolika pada RTS-a
Zauzimanje zgrade RTS-a imalo je izuzetno snažnu simboličku težinu, budući da je državna televizija tokom čitave 1990-е godine bila glavni instrument propagande režima. Prestanak emitovanja programa RTS-a tog popodneva mnogi savremenici doživeli su kao simbolički kraj Miloševićeve vlasti, čak i pre njegovog zvaničnog priznanja poraza.
Ostala dešavanja u gradu
Grupa demonstranata je tokom večeri razbila stakla na zgradi u kojoj se nalazilo sedište Jugoslovenske ujedinjene levice (JUL), stranke Miloševićeve supruge Mire Marković, dok su pristalice DOS-a ušle i u prostorije dnevnog lista „Politika”. Nad gradom je tokom popodneva kružio i helikopter MUP-a, dok su prodavnice u širem centru grada bile zatvorene.
Obraćanje Vojislava Koštunice građanima
Vojislav Koštunica se predveče, oko 18 i 19 časova, obratio okupljenim građanima – prvo sa terase Skupštine grada Beograda, a potom i sa terase zgrade Savezne skupštine, pozivajući narod na mir i uzdržanost, i tražeći od okupljenih da ostanu u blizini narodnih institucija, umesto da se upute ka Miloševićevoj rezidenciji na Dedinju.
Uloga bezbednosnih struktura
Tokom noći između 5. i 6. oktobra, predstavnici DOS-a vodili su pregovore sa čelnicima državne i javne bezbednosti, uključujući i pripadnike vojske i policije, koji su postepeno prestajali da pružaju otpor demonstrantima. Prema kasnijim svedočenjima pojedinih visokih vojnih zvaničnika, poput generala Nebojše Pavkovića, postojali su nagoveštaji da je razmatrana i mogućnost angažovanja vojske protiv demonstranata, do čega, međutim, nije došlo.
Priznanje poraza – 6. oktobar 2000. godine
Miloševićevo obraćanje naciji
Suočen sa gubitkom kontrole nad ključnim institucijama i bezbednosnim strukturama, Slobodan Milošević se 6. oktobra 2000. godine obratio javnosti i zvanično priznao izborni poraz, čestitajući Vojislavu Koštunici na pobedi.
Prenošenje vlasti
Nakon Miloševićevog priznanja poraza, Vojislav Koštunica je zvanično preuzeo dužnost predsednika Savezne Republike Jugoslavije, čime je okončana Miloševićeva vladavina koja je, računajući i period kada je bio predsednik Srbije, trajala preko trinaest godina.
Polaganje zakletve i formiranje nove vlade
Vojislav Koštunica je zakletvu za predsednika Savezne Republike Jugoslavije položio 7. oktobra 2000. godine, samo dva dana nakon masovnih protesta. Nešto kasnije, u januaru 2001. godine, formirana je i nova Vlada Srbije, na čijem je čelu, kao prvi demokratski izabrani premijer u novijoj istoriji zemlje, bio Zoran Đinđić.
Rezultati prvih meseci nove vlasti
Vlada Zorana Đinđića je u prvim mesecima i godinama nakon 5. oktobra sprovela niz brzih promena – obnovljeno je članstvo tadašnje Savezne Republike Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama, Međunarodnom monetarnom fondu, Svetskoj banci i Savetu Evrope, iz kojih je zemlja bila isključena tokom Miloševićeve vladavine. Prosečna plata u zemlji, koja je u 2000. godini iznosila oko 35 evra, porasla je do februara 2003. godine na oko 164 evra, dok su isplaćene i višemesečne zaostale penzije, dečji dodaci i druge socijalne naknade koje nisu redovno isplaćivane tokom prethodnog perioda.
Žrtve i posledice nereda od 5. oktobra
Stradali tokom protesta
Tokom demonstracija 5. oktobra, u nesrećnom slučaju, poginula je Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je stradala pošto je pala pod točkove kamiona koji je prevozio demonstrante. Preminuo je i Momčilo Stakić iz Krupnja, usled posledica srčanog udara.
Broj povređenih
Prema zvaničnim podacima, u sukobima sa policijom i opštoj gužvi tokom protesta, povređeno je oko 65 ljudi, uglavnom usled dejstva suzavca, guranja i manjih fizičkih sukoba.
Dalja sudbina Slobodana Miloševića
Hapšenje 2001. godine
Nakon pada sa vlasti, Slobodan Milošević je u aprilu 2001. godine uhapšen pod optužbama za finansijske malverzacije i zloupotrebu položaja tokom svoje vladavine.
Izručenje Haškom tribunalu
Samo dva meseca nakon hapšenja, u junu 2001. godine, Milošević je izručen Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu, gde mu je suđeno za genocid u Bosni i Hercegovini, kao i za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene u Hrvatskoj i na Kosovu.
Smrt u Hagu 2006. godine
Slobodan Milošević je preminuo 11. marta 2006. godine, od posledica infarkta, u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala, pre nego što je suđenje protiv njega okončano presudom. Njegovi posmrtni ostaci prebačeni su iz Haga u Beograd nekoliko dana kasnije, a potom su sahranjeni u njegovom rodnom mestu.
Sveobuhvatan vodič o tome ko je bio Slobodan Milošević pročitajte ovde.
Sudbina prvog demokratskog premijera Zorana Đinđića
Atentat na premijera 2003. godine
Ironija istorije htela je da čovek koji je odigrao ključnu logističku ulogu u organizaciji 5. oktobra i koji je potom postao prvi demokratski premijer Srbije, Zoran Đinđić, bude ubijen u atentatu 12. marta 2003. godine, ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu. Ubistvo premijera dovelo je do proglašenja vanrednog stanja i obimne policijske akcije pod nazivom „Sablja”, usmerene protiv organizovanog kriminala i njegovih veza sa delovima bezbednosnih struktura.
Povezanost sa nedovršenim poslom 5. oktobra
Deo analitičara atentat na Đinđića dovodi u vezu sa nedovršenim raskidom sa strukturama nasleđenim iz Miloševićevog perioda – posebno sa delovima tajnih službi i paravojnih formacija koje nisu bile u potpunosti raspuštene ili reformisane neposredno nakon 5. oktobra, što ukazuje na to da je promena vlasti 2000. godine, uprkos svom simboličkom značaju, ostavila i brojna nerešena pitanja iz prethodnog perioda.
Uloga vojske i bezbednosnih struktura
Vojska Jugoslavije tokom 5. oktobra
Prema kasnijim istorijskim analizama zasnovanim na vojnoj dokumentaciji, Vojska Jugoslavije tokom 5. oktobra nije dobila jasnu i jedinstvenu komandu za direktnu intervenciju protiv demonstranata, a deo njenog rukovodstva je, suočen sa razmerama građanskog pokreta i rizikom od masovnog krvoprolića, izbegavao da preuzme odgovornost za eventualnu upotrebu sile. Ovakvo držanje vojske umnogome je doprinelo mirnom, brzom ishodu događaja tog dana.
Bezbednosno stanje posle 5. oktobra
Iako je politička promena vlasti 5. oktobra izvedena relativno brzo i bez šireg oružanog sukoba, bezbednosno stanje u zemlji dugo posle toga nije bilo u potpunosti stabilizovano – što je, prema mišljenju pojedinih istoričara i analitičara, jedan od faktora koji je doprineo kasnijim krizama, uključujući i atentat na premijera Đinđića 2003. godine.
Uloga medija u događajima 5. oktobra
Nezavisni mediji i studentski pokret
Tokom priprema za proteste i tokom samog 5. oktobra, značajnu ulogu odigrali su i nezavisni mediji, kao i studentski pokret „Otpor!”, koji je tokom prethodnih godina sprovodio kampanju građanske neposlušnosti i mobilizacije mladih protiv Miloševićevog režima, koristeći prepoznatljiv simbol stisnute pesnice.
Radio Indeks kao izuzetak
Prema pojedinim istorijskim izvorima, Radio Indeks je bio jedini elektronski medij u Beogradu koji je i pre i tokom 5. oktobra slobodno i profesionalno izveštavao o postizbornoj krizi i protestima, za razliku od državnih medija koji su bili pod kontrolom režima.
Uloga stranih posmatrača i međunarodne zajednice
Tokom izborne kampanje i samog izbornog procesa 2000. godine, dešavanja u Srbiji pratili su i brojni strani mediji, nevladine organizacije i diplomatski predstavnici, koji su nezavisno ukazivali na nepravilnosti u radu Savezne izborne komisije. Međunarodna zajednica je nakon 5. oktobra brzo priznala pobedu Vojislava Koštunice, što je dodatno pojačalo pritisak na Miloševićev režim da prihvati izborni poraz.
Nasleđe i ocene 5. oktobra kroz istoriju
Prekretnica u novijoj srpskoj istoriji
Neposredno nakon događaja, 5. oktobar je u javnosti gotovo jednoglasno slavljen kao pobeda demokratije i početak nove, demokratske faze u istoriji Srbije, obeležene padom autoritarnog režima i otvaranjem procesa evropskih integracija.
„Puč ili pobeda?” – podeljene ocene u kasnijoj istoriografiji
Sa vremenske distance, ocene o karakteru i dometu 5. oktobra postale su znatno podeljenije. Deo istoričara i analitičara i dalje ovaj datum vidi kao legitimnu građansku pobedu nad autoritarnim režimom, izraženu kroz masovnu mobilizaciju građana u odbranu izborne volje. Drugi deo, ukazujući na ulogu pojedinih struktura bezbednosti i brzinu kojom je došlo do promene vlasti, ovaj događaj opisuje pre kao svojevrsni „meki puč”, u kojem su ključnu ulogu, uz građanski protest, odigrali i dogovori unutar samog vrha vlasti i bezbednosnih službi. Ova rasprava, poznata u javnosti pod formulacijom „puč ili pobeda”, ostaje predmet stalnih istorijskih i političkih debata, bez jedinstvenog, opšteprihvaćenog odgovora.
Razočaranje u kasnijim godinama
Prema pojedinim analizama i anketama javnog mnjenja sprovedenim povodom kasnijih godišnjica, deo građana Srbije tokom vremena izrazio je i razočaranje u ono što je 5. oktobar stvarno doneo u pogledu ekonomskog razvoja, borbe protiv korupcije i kvaliteta demokratskih institucija, za razliku od početnog entuzijazma neposredno nakon pada Miloševićevog režima.
Simboli i mesta sećanja na 5. oktobar
Zgrada Skupštine kao simbol događaja
Zgrada nekadašnje Savezne skupštine, danas poznata kao Dom Narodne skupštine Republike Srbije, ostala je trajni simbol događaja od 5. oktobra 2000. godine, budući da je upravo njeno zauzimanje predstavljalo jedan od ključnih prelomnih trenutaka tog dana.
Godišnjice 5. oktobra
Godišnjica 5. oktobra decenijama se obeležava u Srbiji kroz medijska podsećanja, izjave učesnika događaja i analize njegovog istorijskog značaja, mada, za razliku od ranijih godina, više nije zvanično obeležena kao državni praznik.
Muzej i dokumentacija o događajima
Tokom godina nakon 2000, nastali su brojni dokumentarni filmovi, knjige i svedočanstva učesnika koji su nastojali da sačuvaju detaljnu hronologiju događaja od 5. oktobra, uključujući snimke medija, izjave demonstranata i pripadnika bezbednosnih struktura, kao i analize uloge pojedinih političkih aktera u samom toku dešavanja. Ova građa danas predstavlja važan istorijski izvor za istraživače novije srpske istorije.
Uporedni pogled: 5. oktobar u kontekstu tranzicija u regionu
Sličnosti sa drugim „obojenim revolucijama”
Pad Miloševićevog režima 5. oktobra 2000. godine često se u međunarodnoj literaturi navodi kao jedan od prvih i najuticajnijih primera masovnog građanskog pokreta koji je doveo do smene autoritarnog režima nenasilnim putem, а koji je kasnije poslužio kao svojevrsni model i inspiracija za slične pokrete u drugim zemljama regiona, poznatije pod zajedničkim nazivom „obojene revolucije”, poput onih u Gruziji (2003) i Ukrajini (2004).
Razlike u odnosu na susedne zemlje
Za razliku od pojedinih drugih tranzicija u regionu, koje su bile praćene dužim periodima nestabilnosti, promena vlasti u Srbiji 2000. godine odvijala se relativno brzo, u roku od svega jednog dana intenzivnih dešavanja, iako su dublje posledice tranzicije – uključujući privatizaciju, ekonomske reforme i suočavanje sa nasleđem ratova iz 1990-ih – trajale znatno duže.
Zaključak
5. oktobar 2000. godine predstavlja dan kada su masovni protesti stotina hiljada građana u Beogradu, izazvani spornim rezultatima predsedničkih izbora od 24. septembra, doveli do pada režima Slobodana Miloševića i njegovog priznanja izbornog poraza od strane pobedničkog kandidata Vojislava Koštunice. Zauzimanjem zgrada Savezne skupštine i Radio-televizije Srbije, građani su simbolički i praktično okončali trinaestogodišnju vladavinu koja je obeležila jedan od najburnijih perioda srpske i jugoslovenske istorije. Iako se ocene o tačnom karakteru i dometu ovog događaja i danas razlikuju, 5. oktobar 2000. godine ostaje jedna od nesumnjivo ključnih prekretnica u razumevanju novije istorije Srbije i njenog puta ka demokratskoj tranziciji.
Najčešća pitanja o 5. oktobru 2000. (FAQ)
1. Šta se dogodilo 5. oktobra 2000. godine? Masovni građanski protesti u Beogradu doveli su do pada režima Slobodana Miloševića, nakon što je odbio da prizna poraz na predsedničkim izborima od 24. septembra 2000. godine.
2. Ko je pobedio na predsedničkim izborima 2000. godine? Pobedio je Vojislav Koštunica, kandidat koalicije Demokratska opozicija Srbije (DOS).
3. Zašto je došlo do protesta 5. oktobra? Zato što je Savezna izborna komisija, pod kontrolom Miloševićevog režima, osporila prvokružnu pobedu Koštunice i najavila drugi krug izbora, što je opozicija smatrala izbornom krađom.
4. Koliko je ljudi učestvovalo u protestima 5. oktobra? Procenjuje se da se u Beogradu tog dana okupilo oko pola miliona ljudi iz cele Srbije.
5. Koje su zgrade zauzeli demonstranti 5. oktobra? Demonstranti su zauzeli zgradu Savezne skupštine i zgradu Radio-televizije Srbije (RTS).
6. Kada je Milošević priznao izborni poraz? Milošević je izborni poraz zvanično priznao 6. oktobra 2000. godine, dan nakon masovnih protesta.
7. Ko se obratio građanima ispred Skupštine 5. oktobra? Građanima se obratio Vojislav Koštunica, novoizabrani predsednik Savezne Republike Jugoslavije.
8. Da li je bilo žrtava tokom događaja od 5. oktobra? Da, poginule su dve osobe – Jasmina Jovanović, koja je stradala pod točkovima kamiona, i Momčilo Stakić, koji je preminuo od srčanog udara.
9. Koliko je ljudi povređeno tokom protesta? Prema zvaničnim podacima, povređeno je oko 65 ljudi.
10. Šta se desilo sa Slobodanom Miloševićem posle 5. oktobra? Milošević je u aprilu 2001. godine uhapšen, a već u junu iste godine izručen Haškom tribunalu.
11. Za šta je Slobodan Milošević optužen pred Haškim tribunalom? Optužen je za genocid u Bosni i Hercegovini, kao i za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu.
12. Kada je Slobodan Milošević umro? Preminuo je 11. marta 2006. godine, u pritvoru Haškog tribunala, od posledica infarkta.
13. Šta je Demokratska opozicija Srbije (DOS)? DOS je bila koalicija osamnaest opozicionih stranaka i pokreta koja je zajednički istupila protiv Miloševićevog režima na izborima 2000. godine.
14. Ko je bio Vojislav Koštunica? Vojislav Koštunica bio je lider Demokratske stranke Srbije i zajednički predsednički kandidat DOS-a, koji je pobedio Miloševića na izborima 2000. godine.
15. Koju je ulogu imao pokret „Otpor!” u događajima iz 2000. godine? Studentski pokret „Otpor!” sprovodio je kampanju građanske neposlušnosti i mobilizacije mladih protiv Miloševićevog režima u godinama pre 5. oktobra.
16. Zašto se zauzimanje zgrade RTS-a smatra simboličnim činom? Zato što je državna televizija RTS decenijama bila glavni instrument medijske propagande Miloševićevog režima, pa je prestanak njenog emitovanja doživljen kao simbolički kraj vlasti.
17. Da li je vojska intervenisala protiv demonstranata 5. oktobra? Ne, iako su postojali nagoveštaji da je razmatrana mogućnost angažovanja vojske, do stvarne intervencije protiv demonstranata nije došlo.
18. Kako se naziva zgrada nekadašnje Savezne skupštine danas? Danas se ta zgrada naziva Dom Narodne skupštine Republike Srbije.
19. Da li se 5. oktobar i danas zvanično obeležava kao praznik? Ne, iako se dugo neformalno smatrao „danom demokratije”, danas više nije zvanično obeležen kao državni praznik.
20. Zašto se za 5. oktobar koristi izraz „puč ili pobeda”? Zato što se u istoriografiji i javnosti vode rasprave da li je reč o legitimnoj građanskoj pobedi ili je promena vlasti bila rezultat dogovora unutar bezbednosnih struktura, bez jednoglasnog odgovora među istoričarima.
21. Šta je prethodilo NATO bombardovanju koje je uticalo na nezadovoljstvo građana? Prethodio je sukob na Kosovu, koji je 1999. godine kulminirao NATO bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavije.
22. Da li je Miloševićeva vlast bila uzdrmana i pre 2000. godine? Da, značajniji potresi dogodili su se tokom demonstracija 9. marta 1991. i nakon lokalnih izbora 1996. godine, kada vlast prvobitno nije priznala pobedu opozicije.
23. Koju je ulogu imala kolona rudara iz Kolubare 5. oktobra? Rudari i radnici iz Kolubare probili su policijske barikade i stigli u Beograd, što se smatra jednim od simboličnih trenutaka tog dana.
24. Da li su svi mediji u Srbiji bili pod kontrolom vlasti pre 5. oktobra? Ne u potpunosti – pojedini nezavisni mediji, poput Radio Indeksa, slobodno su izveštavali o postizbornoj krizi i pre i tokom 5. oktobra.
25. Zašto se 5. oktobar 2000. smatra ključnom prekretnicom u srpskoj istoriji? Zato što je okončao dugogodišnju autoritarnu vladavinu, otvorio put demokratskoj tranziciji Srbije i doveo do kasnijeg suočavanja sa odgovornošću za događaje iz 1990-ih godina pred međunarodnim pravosuđem.
26. Ko je bio Zoran Đinđić i kakvu je ulogu imao 5. oktobra? Zoran Đinđić je bio lider Demokratske stranke koji je koordinisao logistiku dolaska kolona demonstranata u Beograd, a nakon 5. oktobra postao je prvi demokratski izabrani premijer Srbije, sve do svog ubistva u atentatu 2003. godine.
Više članaka na ovu i srodne teme pronađite na Enciklo.rs.
One thought on “5. oktobar 2000: Šta se dogodilo? Potpuna istorija pada Miloševićevog režima”