Slobodan Milošević bio je srpski i jugoslovenski političar i pravnik, dugogodišnji predsednik Srbije i potom predsednik Savezne Republike Jugoslavije, čija je vladavina obeležila poslednju deceniju XX veka na prostoru bivše Jugoslavije. Od uspona unutar Saveza komunista Srbije sredinom 1980-ih, preko govora na Kosovu Polju koji je pokrenuo njegovu političku karijeru, do ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, međunarodnih sankcija, NATO bombardovanja i, na kraju, pada s vlasti 2000. godine i suđenja pred Haškim tribunalom – Miloševićev život predstavlja jednu od najsloženijih i najkontroverznijih biografija u novijoj istoriji Balkana. U ovom tekstu detaljno, hronološki i činjenično predstavljamo ko je bio Slobodan Milošević, kako je došao do vlasti, kako je vladao i kako je njegova vladavina okončana.
Ovaj članak je deo serije evergreen tekstova o jugoslovenskoj i srpskoj istoriji i direktno se nadovezuje na tekst o događajima od 5. oktobra 2000. godine, kada je Miloševićeva vladavina i zvanično okončana, kao i na tekstove o SFRJ i republikama SFRJ, čiji je raspad usko povezan sa Miloševićevom političkom karijerom.
Osnovni podaci o Slobodanu Miloševiću
- Pun naziv: Slobodan Milošević
- Datum rođenja: 20. avgust 1941.
- Mesto rođenja: Požarevac, tadašnja okupirana Kraljevina Jugoslavija
- Datum smrti: 11. mart 2006.
- Mesto smrti: Hag, Holandija
- Obrazovanje: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu (diplomirao 1964)
- Supruga: Mirjana Marković
- Deca: sin Marko i ćerka Marija
- Politička stranka: osnivač i predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS), ranije član Saveza komunista Jugoslavije
- Političke funkcije: predsednik Predsedništva CK Saveza komunista Srbije (1986–1989), predsednik Predsedništva SR Srbije/predsednik Republike Srbije (1989–1997), predsednik Savezne Republike Jugoslavije (1997–2000)
- Način okončanja vladavine: masovni protesti od 5. oktobra 2000. godine
- Dalja sudbina: hapšenje 2001, izručenje Haškom tribunalu, smrt u pritvoru 2006. godine, pre okončanja suđenja
Zašto je Milošević ključna, a istovremeno duboko kontroverzna ličnost
Slobodan Milošević se u istoriografiji i javnom mnjenju ocenjuje krajnje različito, zavisno od ugla posmatranja. Za jedan deo javnosti, on predstavlja simbol odbrane srpskih nacionalnih interesa u burnom periodu raspada Jugoslavije, dok ga drugi deo, uključujući i Haški tribunal koji mu je sudio, smatra prevashodno odgovornim za ratove i zločine koji su pratili raspad SFRJ. Ova podeljenost ocena čini razumevanje njegove biografije posebno važnim, ali i zahtevnim zadatkom za svakog ko želi da sagleda novu istoriju Balkana bez pojednostavljivanja.
Poreklo i mladost Slobodana Miloševića
Rođenje u Požarevcu
Slobodan Milošević rođen je 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu, u vreme kada je teritorija tadašnje Kraljevine Jugoslavije bila pod okupacijom sila Osovine, o čemu detaljnije govorimo u tekstu o Kraljevini Jugoslaviji. Njegovi roditelji, Svetozar i Stanislava Milošević, bili su poreklom iz Crne Gore, a u Požarevac su se preselili neposredno pred početak rata.
Porodica i školovanje
Otac Svetozar bio je po obrazovanju bogoslov i radio je kao veroučitelj i profesor ruskog jezika, dok je majka Stanislava bila učiteljica. Slobodan je imao starijeg brata Borislava, koji je kasnije postao diplomata. Miloševićevi roditelji su se razveli, a oba su se kasnije, u različitim periodima, oduzela život – tragedija koja je, prema navodima pojedinih biografa, ostavila dubok trag na njegov kasniji karakter. Osnovnu školu i gimnaziju Milošević je završio u rodnom Požarevcu, gde je, prema svedočenjima nastavnika, već od najranijih dana odavao utisak ozbiljnog i povučenog, ali izrazito ambicioznog i disciplinovanog učenika.
Upoznavanje sa Mirjanom Marković
Upravo u požarevačkoj gimnaziji, Milošević je upoznao svoju buduću suprugu Mirjanu Marković, sa kojom će kasnije, tokom čitave svoje političke karijere, imati izuzetno blizak i, prema oceni mnogih analitičara, politički uticajan odnos.
Poreklo prezimena i porodična loza
Prema pojedinim istraživanjima porodičnog porekla, Miloševići vode poreklo iz crnogorskog mesta Lijeva Rijeka, a smatra se da pripadaju plemenu Vasojevići – podatak koji je često navođen u analizama njegovog kasnijeg odnosa prema srpskom i crnogorskom nacionalnom identitetu.
Studije prava i ulazak u partijski rad
Nakon završene gimnazije, Milošević je otišao u Beograd, gde je upisao Pravni fakultet, koji je završio 1964. godine. Već tokom studija aktivno se uključio u partijski rad, postavši 1963. godine predsednik partijskog komiteta Pravnog fakulteta, a potom je radio i u Univerzitetskom komitetu Saveza komunista Beograda, na poslovima ideološko-političkog rada.
Poslovna karijera pre ulaska u vrh politike
Rad u Tehnogasu
Nakon studija, Milošević se najpre okrenuo privrednoj karijeri – radio je u preduzeću „Tehnogas”, gde je od 1969. do 1973. godine bio zamenik generalnog direktora, a potom je narednih pet godina obavljao funkciju generalnog direktora ovog preduzeća.
Predsednik Beogradske banke
Nakon uspešne direktorske karijere, Milošević se oprobao i u bankarskom sektoru, obavljajući funkciju predsednika Udružene beogradske banke od 1978. do 1983. godine. Ovaj period u privredi i bankarstvu omogućio mu je da izgradi široku mrežu poslovnih i političkih kontakata, koja će mu kasnije koristiti u brzom usponu unutar partijskih struktura.
Politički uspon Slobodana Miloševića
Prve partijske funkcije sredinom 1980-ih
Milošević se sredinom 1980-ih godina sve intenzivnije posvećuje partijskom radu. U aprilu 1984. godine izabran je za predsednika Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda, a već 1986. godine postaje predsednik Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije – funkcija koja je u tadašnjem sistemu podrazumevala izuzetno veliku političku moć.
Govor na Kosovu Polju 1987. godine
Prekretnicu u Miloševićevoj karijeri predstavlja njegova poseta Kosovu Polju, 24. aprila 1987. godine, na koju ga je poslao njegov dotadašnji politički mentor Ivan Stambolić, sa zadatkom da smiri napetosti između srpskog stanovništva i pokrajinskih vlasti. Tokom susreta sa okupljenim Srbima, došlo je do fizičkog sukoba između mase i pretežno albanske pokrajinske milicije, nakon čega je Milošević, obrativši se okupljenima, izgovorio čuvenu rečenicu: „Niko ne sme da vas bije!”
Značaj govora za dalju karijeru
Ovaj događaj, zabeležen televizijskim kamerama, gotovo preko noći transformisao je Miloševića od relativno nepoznatog partijskog funkcionera u simbola srpskog nacionalnog pitanja, s kim se, prema oceni mnogih istoričara, i simbolički započinje period koji će dovesti do raspada SFRJ. Miloševićevi kritičari ovaj govor tumače kao svestan populistički i nacionalistički potez, dok njegove tadašnje pristalice u njemu vide iskrenu podršku ugroženom srpskom stanovništvu na Kosovu.
Osma sednica CK SK Srbije 1987. godine
Samo nekoliko meseci nakon Kosova Polja, u noći između 23. i 24. septembra 1987. godine, na čuvenoj Osmoj sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, Milošević je iskoristio novostečenu popularnost da politički eliminiše svog dotadašnjeg mentora Ivana Stambolića, tadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije, kao i Dragišu Pavlovića, predsednika Gradskog komiteta SKS. Ovim potezom, Milošević je preuzeo neprikosnovenu kontrolu nad partijskim aparatom Srbije.
Antibirokratska revolucija
Period koji je usledio, obeležen masovnim mitinzima podrške Miloševiću širom Srbije, Vojvodine i Crne Gore, u istoriografiji je poznat pod nazivom „antibirokratska revolucija”. Ovi mitinzi doveli su do smene dotadašnjeg rukovodstva Vojvodine i Crne Gore, kao i do promene statusa autonomnih pokrajina Vojvodine i Kosova, čime je Milošević dodatno učvrstio svoju vlast unutar Srbije i njen uticaj na savezne organe SFRJ.
Uloga Mirjane Marković u političkom životu
Tokom čitave Miloševićeve političke karijere, njegova supruga Mirjana Marković, sociolog po struci i osnivačica stranke Jugoslovenska ujedinjena levica (JUL), imala je zapaženu i, prema oceni brojnih analitičara, značajnu ulogu u kreiranju kadrovske politike i donošenju odluka u najužem krugu vlasti, zbog čega je u javnosti često nazivana jednim od najuticajnijih ljudi u državi, uprkos tome što nikada nije obavljala formalnu državnu funkciju.
Milošević kao predsednik Srbije
Izbor za predsednika 1989. i 1990. godine
Milošević je 1989. godine postao predsednik Predsedništva SR Srbije, a nakon uvođenja višepartijskog sistema, na prvim višestranačkim izborima u decembru 1990. godine izabran je za prvog neposredno izabranog predsednika Republike Srbije.
Osnivanje Socijalističke partije Srbije
U okviru uvođenja višepartijskog sistema, u julu 1990. godine, Savez komunista Srbije se preoblikovao u Socijalističku partiju Srbije (SPS), čiji je osnivač i prvi predsednik postao upravo Slobodan Milošević. SPS je narednu deceniju ostao njegova glavna politička baza i nosilac vlasti u Srbiji.
Zimski protesti 1996–1997. godine
Miloševićeva vlast prošla je kroz ozbiljnu krizu legitimiteta i pre 2000. godine. Nakon što je opozicona koalicija „Zajedno” pobedila na lokalnim izborima u novembru 1996. godine u tridesetak gradova Srbije, uključujući Beograd, vlast je pokušala da poništi rezultate, što je izazvalo tromesečne masovne proteste tokom zime 1996–1997. godine. Pod međunarodnim i unutrašnjim pritiskom, Milošević je na kraju bio prinuđen da prizna opozicionu pobedu, usvajanjem posebnog zakona (takozvanog „Lex specialis”).
Govor na Gazimestanu 1989. godine
Povodom 600. godišnjice Kosovske bitke, Milošević je 28. juna 1989. godine održao govor na Gazimestanu pred ogromnim brojem okupljenih građana, u prisustvu gotovo celokupnog tadašnjeg vrha SFRJ. U govoru je najavio da srpski narod ponovo stoji „pred bitkama”, koje, kako je naglasio, „nisu oružane, mada ni takve još nisu isključene” – izjava koju su kasniji komentatori često navodili kao simboličnu najavu ratova koji će uslediti tokom naredne decenije.
Raspad SFRJ i uloga Srbije
Tokom ranih 1990-ih godina, Milošević je bio jedan od ključnih aktera u političkim previranjima koja su dovela do raspada SFRJ. Njegovi sukobi sa rukovodstvima Slovenije i Hrvatske oko budućeg uređenja federacije doprineli su ubrzanju procesa osamostaljivanja pojedinih republika tokom 1991. godine.
Ratovi na prostoru bivše Jugoslavije
Uloga u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini
Tokom ratova u Hrvatskoj (1991–1995) i Bosni i Hercegovini (1992–1995), Miloševićeva vlada u Beogradu pružala je političku, vojnu i logističku podršku srpskim snagama na ovim ratištima, iako je Milošević, posebno u kasnijoj fazi rata, javno isticao i svoju ulogu u pregovorima za mir.
Dejtonski sporazum 1995. godine
Milošević je bio jedan od potpisnika Dejtonskog mirovnog sporazuma, postignutog u novembru 1995. godine, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini. Njegovo učešće u ovim pregovorima, na strani mira, privremeno je poboljšalo njegovu međunarodnu reputaciju, iako su optužbe za odgovornost za ratna zbivanja ostale prisutne.
Sukob na Kosovu i NATO bombardovanje 1999. godine
Krajem 1990-ih godina, sukob između srpskih bezbednosnih snaga i Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) eskalirao je u otvoreni oružani sukob, praćen izveštajima o masovnim kršenjima ljudskih prava i proterivanju civilnog albanskog stanovništva. Nakon neuspeha pregovora u Rambujeu, NATO je od marta do juna 1999. godine sproveo vazdušnu kampanju protiv Savezne Republike Jugoslavije, poznatu kao NATO bombardovanje, sa ciljem da prisili Miloševićevu vladu da povuče snage sa Kosova.
Optužnica Haškog tribunala tokom bombardovanja
Tokom trajanja bombardovanja, u maju 1999. godine, Haški tribunal je protiv Slobodana Miloševića podigao optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu, čime je on postao prvi tadašnji šef države protiv koga je podignuta optužnica pred međunarodnim krivičnim sudom dok je još uvek bio na vlasti.
Milošević kao predsednik Savezne Republike Jugoslavije
Izbor za predsednika SRJ 1997. godine
Pošto je ustavno ograničenje broja mandata onemogućavalo njegov treći uzastopni izbor za predsednika Srbije, Milošević je 25. jula 1997. godine u Saveznoj skupštini izabran za predsednika Savezne Republike Jugoslavije – zajedničke države Srbije i Crne Gore, formirane nakon raspada SFRJ.
Postepeno slabljenje političke pozicije
Kombinacija posledica rata na Kosovu, NATO bombardovanja, dugogodišnjih međunarodnih sankcija i sve dublje ekonomske krize, tokom 1999. i 2000. godine dovela je do postepenog, ali izraženog slabljenja Miloševićeve unutrašnje političke pozicije, uprkos kontroli koju je i dalje zadržavao nad državnim medijima i bezbednosnim strukturama.
Ekonomske posledice sankcija
Međunarodne ekonomske sankcije, uvedene tokom ratova devedesetih godina, izazvale su u Srbiji periode izuzetno visoke hiperinflacije, posebno tokom 1993. godine, kada je vrednost domaće valute praktično bila obezvređena iz dana u dan. Ove ekonomske teškoće, dodatno pogoršane ratnim razaranjima nakon NATO bombardovanja 1999. godine, ostavile su dugotrajne posledice na životni standard građana Srbije, koje su, bile jedan od ključnih motiva za masovnu mobilizaciju birača protiv Miloševićevog režima.
Pad Slobodana Miloševića s vlasti
Izbori i sporni rezultati 2000. godine
Na predsedničkim izborima održanim 24. septembra 2000. godine, Milošević je osvojio 1.826.799 glasova, odnosno 37,15%, dok je pobedu, prema kasnije priznatim zvaničnim rezultatima, odneo kandidat Demokratske opozicije Srbije Vojislav Koštunica, sa 2.470.304 glasova, odnosno 50,24%. Nepriznavanje ovog rezultata od strane tadašnje Savezne izborne komisije dovelo je do masovnih protesta.
Priznanje poraza 6. i 7. oktobra 2000. godine
Nakon masovnih demonstracija u Beogradu i zauzimanja ključnih državnih institucija, Milošević je 6. oktobra 2000. godine javno priznao izborni poraz, a narednog dana, 7. oktobra, prihvatio je i odluku Ustavnog suda Jugoslavije kojom je potvrđena pobeda Vojislava Koštunice, čime je zvanično okončana njegova vladavina.
Otmica i ubistvo Ivana Stambolića
Nestanak bivšeg mentora mesec dana pre izbora
Jedan od najmračnijih događaja vezanih za poslednje mesece Miloševićeve vladavine jeste otmica i ubistvo Ivana Stambolića, njegovog nekadašnjeg mentora kojeg je politički eliminisao na Osmoj sednici 1987. godine. Stambolić je 25. avgusta 2000. godine, dok je džogirao u beogradskom naselju Košutnjak, otet od strane pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO) Državne bezbednosti Srbije, odveden na Frušku goru i ubijen hicima u potiljak, a njegovo telo je bačeno u jamu sa živim krečom.
Motiv i pozadina zločina
Prema kasnijoj sudskoj istrazi, motiv ubistva bio je strah Miloševića i njegovog najužeg kruga da bi Stambolić, koji je u tom trenutku podržavao opoziciju, mogao da se kandiduje kao ozbiljan protivkandidat na predstojećim predsedničkim izborima. Slučaj se narednih nekoliko godina tretirao kao obična nestanak, sve dok telo nije pronađeno 2003. godine, tokom policijske akcije „Sablja” sprovedene nakon atentata na premijera Zorana Đinđića.
Sudski epilog
Organizatori i izvršioci ubistva, uključujući komandanta JSO Miorada Ulemeka Legiju, pravosnažno su osuđeni na najstrože zatvorske kazne, dok je pravosnažnom presudom iz 2007. godine utvrđeno da je nalog za likvidaciju Ivana Stambolića dao upravo Slobodan Milošević, koji je u to vreme već bio pokojni, pa protiv njega lično nikada nije mogao biti sproveden krivični postupak za ovo ubistvo.
Hapšenje i izručenje Haškom tribunalu
Hapšenje u Beogradu 2001. godine
Slobodan Milošević je uhapšen u Beogradu 1. aprila 2001. godine, pod optužbom za finansijske malverzacije povezane sa zloupotrebom carinskih i drugih državnih sredstava tokom njegove vladavine. Ovaj krivični postupak u Srbiji, međutim, nikada nije okončan.
Izručenje Hagu
Umesto nastavka domaćeg sudskog postupka, Milošević je 28. juna 2001. godine izručen Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu, gde mu je sudsko veće postavilo objedinjenu optužnicu za genocid u Bosni i Hercegovini, kao i za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene u Hrvatskoj i na Kosovu.
Odbrana pred tribunalom
Milošević je od samog početka odbio da prizna legitimitet Haškog tribunala i odlučio je da se sam brani tokom čitavog suđenja, bez formalnog branioca, iznoseći politički obojenu odbranu i osporavajući nadležnost suda da mu sudi.
Smrt Slobodana Miloševića
Smrt u pritvoru 2006. godine
Slobodan Milošević je preminuo 11. marta 2006. godine, od posledica infarkta, u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala u Ševeningenu, pre nego što je suđenje protiv njega pravosnažno okončano. Zbog toga nikada nije bilo pravosnažne presude kojom bi bila utvrđena njegova krivica ili nevinost po tačkama optužnice.
Sahrana u Požarevcu
Njegovi posmrtni ostaci prebačeni su iz Haga u Beograd nekoliko dana nakon smrti, a potom je sahranjen u dvorištu svoje porodične kuće u rodnom Požarevcu, uz prisustvo hiljada pristalica, ali bez zvanične državne ceremonije.
Ocene Miloševićeve vladavine kroz istoriju
Podeljene istorijske i političke ocene
Ocene o Miloševićevoj vladavini i danas su duboko podeljene. Za jedan deo javnosti, posebno u Srbiji, on ostaje ličnost koja se, u izuzetno teškim i haotičnim okolnostima raspada SFRJ, borila za zaštitu srpskih nacionalnih interesa, dok drugi deo, oslanjajući se i na nalaze Haškog tribunala, njegovu vladavinu prevashodno povezuje sa odgovornošću za ratove, međunarodnu izolaciju i ekonomsku propast zemlje tokom 1990-ih godina.
Nasleđe za savremenu Srbiju
Bez obzira na razlike u ocenama, nesporno je da je Miloševićeva vladavina, u trajanju od preko trinaest godina, ostavila dubok i dugotrajan trag na politički, ekonomski i međunarodni položaj Srbije, čije posledice – od pitanja statusa Kosova do odnosa sa susednim državama nastalim raspadom SFRJ – utiču na region i danas.
Zaključak
Slobodan Milošević prešao je put od ambicioznog partijskog funkcionera i uspešnog bankarskog direktora, preko govora na Kosovu Polju koji ga je katapultirao na politički vrh, do dugogodišnjeg predsednika Srbije i Jugoslavije, čija je vladavina bila neraskidivo povezana sa raspadom SFRJ, ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, NATO bombardovanjem 1999. godine i, na kraju, masovnim protestima od 5. oktobra 2000. godine, koji su okončali njegovu vlast. Njegov život završio se u pritvoru Haškog tribunala u Hagu, gde je preminuo pre nego što je suđenje za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti pravosnažno okončano. Razumevanje njegove biografije, uprkos ili upravo zbog duboko podeljenih ocena koje i danas prati, ostaje ključno za sagledavanje čitave novije istorije Balkana.
Kompletan vodič o istoriji Jugoslavije u 20. veku pročitajte ovde.
Najčešća pitanja o Slobodanu Miloševiću (FAQ)
1. Ko je bio Slobodan Milošević? Slobodan Milošević bio je srpski i jugoslovenski političar, dugogodišnji predsednik Srbije (1989–1997), a potom predsednik Savezne Republike Jugoslavije (1997–2000).
2. Kada i gde je rođen Slobodan Milošević? Rođen je 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu.
3. Šta je Milošević studirao? Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1964. godine.
4. Ko je bila supruga Slobodana Miloševića? Njegova supruga bila je Mirjana Marković, koju je upoznao još u gimnaziji u Požarevcu.
5. Kojim se poslom Milošević bavio pre ulaska u politiku? Radio je u preduzeću „Tehnogas”, gde je bio generalni direktor, a potom je bio i predsednik Udružene beogradske banke.
6. Šta se dogodilo na Kosovu Polju 1987. godine? Milošević je tokom posete Kosovu Polju izgovorio čuvenu rečenicu „Niko ne sme da vas bije”, što se smatra prekretnicom njegove političke karijere.
7. Šta je Osma sednica CK SK Srbije? To je sednica održana u septembru 1987. godine na kojoj je Milošević politički eliminisao svog mentora Ivana Stambolića i preuzeo kontrolu nad partijom u Srbiji.
8. Kada je Milošević postao predsednik Srbije? Predsednik Predsedništva SR Srbije postao je 1989. godine, a na prvim višestranačkim izborima izabran je za predsednika Republike Srbije u decembru 1990. godine.
9. Šta je govor na Gazimestanu 1989. godine? To je govor koji je Milošević održao povodom 600. godišnjice Kosovske bitke, u kojem je najavio nove „bitke” za srpski narod.
10. Koju je ulogu Milošević imao u raspadu SFRJ? Bio je jedan od ključnih aktera političkih sukoba koji su doveli do raspada SFRJ početkom devedesetih godina.
11. Da li je Milošević učestvovao u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini? Njegova vlada je tokom ovih ratova pružala političku, vojnu i logističku podršku srpskim snagama na ovim ratištima.
12. Šta je Dejtonski sporazum i kakva je bila Miloševićeva uloga u njemu? Dejtonski sporazum je mirovni sporazum iz 1995. godine kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini, a Milošević je bio jedan od njegovih potpisnika.
13. Zašto je došlo do NATO bombardovanja 1999. godine? NATO je sproveo vazdušnu kampanju protiv Jugoslavije sa ciljem da prisili Miloševićevu vladu da povuče snage sa Kosova nakon eskalacije sukoba sa OVK.
14. Kada je Haški tribunal prvi put optužio Miloševića? Optužnica za ratne zločine na Kosovu podignuta je u maju 1999. godine, dok je Milošević još uvek bio na vlasti.
15. Kada je Milošević postao predsednik SRJ? Za predsednika Savezne Republike Jugoslavije izabran je 25. jula 1997. godine.
16. Ko je pobedio Miloševića na izborima 2000. godine? Pobedio je Vojislav Koštunica, kandidat Demokratske opozicije Srbije, sa 50,24% glasova.
17. Kada je Milošević priznao izborni poraz? Poraz je priznao 6. oktobra 2000. godine, a narednog dana prihvatio je i odluku Ustavnog suda kojom je potvrđena pobeda Koštunice.
18. Kada je Milošević uhapšen? Uhapšen je u Beogradu 1. aprila 2001. godine, pod optužbom za finansijske malverzacije.
19. Kada je Milošević izručen Haškom tribunalu? Izručen je 28. juna 2001. godine.
20. Za šta je Milošević bio optužen pred Haškim tribunalom? Optužen je za genocid u Bosni i Hercegovini, kao i za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu.
21. Da li je Milošević imao advokata na suđenju? Ne, odlučio je da se sam brani tokom čitavog suđenja, odbijajući da prizna legitimitet tribunala.
22. Kada i kako je Milošević umro? Preminuo je 11. marta 2006. godine, od posledica infarkta, u pritvoru Haškog tribunala u Ševeningenu.
23. Da li je Milošević ikada osuđen pravosnažnom presudom? Ne, umro je pre nego što je suđenje pravosnažno okončano, pa nikada nije bilo konačne presude o njegovoj krivici.
24. Gde je Milošević sahranjen? Sahranjen je u dvorištu svoje porodične kuće u rodnom Požarevcu.
25. Zašto se ocene o Miloševiću i danas razlikuju? Zato što deo javnosti njegovu vladavinu vidi kao odbranu srpskih nacionalnih interesa u teškom periodu, dok drugi deo, oslanjajući se i na nalaze Haškog tribunala, njegovu vladavinu povezuje sa odgovornošću za ratove i međunarodnu izolaciju zemlje.
26. Šta je Socijalistička partija Srbije (SPS)? SPS je stranka koju je Milošević osnovao 1990. godine preoblikovanjem Saveza komunista Srbije, i koja je narednu deceniju bila glavna nosilac vlasti u zemlji.
27. Šta su bili zimski protesti 1996–1997. godine? To su tromesečni masovni protesti izazvani pokušajem vlasti da poništi pobedu opozicione koalicije „Zajedno” na lokalnim izborima 1996. godine, nakon kojih je vlast morala da prizna rezultate.
28. Ko je bio Ivan Stambolić i šta mu se dogodilo? Ivan Stambolić bio je Miloševićev nekadašnji politički mentor, otet i ubijen 25. avgusta 2000. godine po nalogu Miloševića, iz straha da bi mogao biti ozbiljan protivkandidat na predsedničkim izborima te godine.
29. Kada je utvrđeno da je Milošević naredio ubistvo Stambolića? Pravosnažnom sudskom presudom iz 2007. godine utvrđeno je da je Milošević izdao nalog za likvidaciju, iako je i sam u tom trenutku već bio preminuo.
Više članaka na ovu i srodne teme pronađite na Enciklo.rs.
One thought on “Ko je bio Slobodan Milošević? Uspon, vladavina i pad jedne od najkontroverznijih ličnosti balkanske istorije”