Sarajevski atentat, izvršen 28. juna 1914. godine, delo je grupe od sedam mladih zaverenika, pripadnika revolucionarnog pokreta „Mlada Bosna”, koji su duž rute kretanja austrougarskog prestolonaslednika nadvojvode Franca Ferdinanda kroz Sarajevo bili raspoređeni sa zadatkom da ga ubiju. Iako se u javnosti atentat najčešće vezuje isključivo za ime Gavrila Principa, koji je ispalio smrtonosne hice, u zaveri je učestvovalo šest drugih mladića, a u njenoj pripremi i logistici i deseci saradnika, uključujući i pripadnike srpske tajne organizacije „Crna ruka”. U ovom tekstu detaljno, činjenično i sveobuhvatno predstavljamo ko je tačno izvršio Sarajevski atentat, kako je zavera organizovana, kako se sam čin odigrao i kakva je bila sudbina svakog od učesnika.
Ovaj članak je deo serije evergreen tekstova o istoriji i direktno se nadovezuje na tekst o uzrocima Prvog svetskog rata, čiji je Sarajevski atentat bio neposredan povod.
Osnovni podaci o Sarajevskom atentatu
- Datum: 28. jun 1914. godine (Vidovdan)
- Mesto: Sarajevo, Bosna i Hercegovina (tada pod austrougarskom upravom)
- Žrtve: nadvojvoda Franc Ferdinand, austrougarski prestolonaslednik, i njegova supruga, vojvotkinja Sofija Hotek
- Izvršilac smrtonosnog hica: Gavrilo Princip
- Organizacija koja je sprovela atentat: „Mlada Bosna”
- Broj zaverenika raspoređenih duž rute: sedam
- Podrška iz Srbije: tajna organizacija „Crna ruka” (zvanično „Ujedinjenje ili smrt”)
- Oružje korišćeno u atentatu: bombe i pištolji tipa FN Browning M1910, kalibra 7,65 mm
- Datum suđenja: 12–23. oktobar 1914. godine (takozvani Sarajevski proces)
- Broj optuženih na suđenju: 25
- Ishod suđenja: pet smrtnih presuda, ostali osuđeni na zatvorske kazne
Zašto je važno znati ko je sve učestvovao u atentatu
Iako je ime Gavrila Principa postalo sinonim za čitav događaj, razumevanje da je reč o grupnoj zaveri sa sedam neposrednih izvršilaca i širokom mrežom saradnika ključno je za tačno sagledavanje ovog istorijskog trenutka. Ova činjenica takođe pomaže u razumevanju zašto je Austrougarska u svom ultimatumu Srbiji insistirala na širokoj istrazi, budući da su tragovi zavere, preko „Crne ruke”, delimično vodili i do zvaničnih struktura susedne Kraljevine Srbije.
Kompletan vodič kroz istoriju svetskih ratova možete pročitati na sledećoj stranici.
Ko je bio glavni izvršilac – Gavrilo Princip
Poreklo i mladost
Gavrilo Princip rođen je 13. jula 1894. godine u selu Obljaj, kod Bosanskog Grahova, u siromašnoj srpskoj seljačkoj porodici. Kao mladić, otišao je na školovanje u Sarajevo, a potom i u Beograd, gde je došao u dodir sa revolucionarnim, nacionalističkim i panslovenskim idejama koje su kružile među mladim bosanskim intelektualcima nezadovoljnim austrougarskom vlašću u Bosni i Hercegovini.
Pristupanje pokretu „Mlada Bosna”
Princip je postao aktivan član „Mlade Bosne” – neformalne, revolucionarne omladinske mreže sastavljene pretežno od studenata i gimnazijalaca, čiji je cilj bio oslobođenje Bosne i Hercegovine od austrougarske vlasti, po ugledu na druge južnoslovenske revolucionarne i tzv. „mladenačke” pokrete tog doba u Evropi.
Dolazak u Sarajevo radi izvršenja atentata
Zajedno sa još dvojicom saučesnika, Princip je 4. juna 1914. godine iz Beograda došao u Sarajevo, gde je čekao dan planiranog dolaska nadvojvode Franca Ferdinanda.
Zašto je Bosna i Hercegovina bila plodno tlo za ovakav pokret
Bosna i Hercegovina, koju je Austrougarska prvo vojno okupirala 1878. godine na osnovu odluka Berlinskog kongresa, a potom formalno anektirala 1908. godine, predstavljala je teritoriju sa izrazito mešovitim stanovništvom i dugom istorijom otpora stranoj vlasti. Mladi poput Principa, obrazovani u duhu panslovenskih i nacionalnih ideja koje su kružile Evropom tog doba, videli su u oružanom otporu, uključujući i pojedinačne atentate na visoke austrougarske zvaničnike, legitimno sredstvo borbe za oslobođenje.
Ko su bile žrtve atentata
Nadvojvoda Franc Ferdinand
Franc Ferdinand rođen je 1863. godine i postao je prestolonaslednik Austrougarske nakon samoubistva svog rođaka, prestolonaslednika Rudolfa, 1889. godine. Bio je poznat kao zagovornik federalizacije monarhije, odnosno takozvanog „trijalizma” – ideje da bi Austrougarska trebalo da bude reorganizovana spajanjem slovenskih zemalja u treću, ravnopravnu krunu, uz postojeće austrijsku i mađarsku. Prema kasnijem svedočenju samog Principa na suđenju, upravo je strah da bi ovakve reforme mogle oslabiti težnje ka ujedinjenju Južnih Slovena predstavljao jedan od njegovih motiva.
Vojvotkinja Sofija i njihov morganatski brak
Supruga nadvojvode, Sofija Hotek, poticala je iz visokog, ali ne i vladarskog plemićkog roda, zbog čega je njihov brak, sklopljen 1900. godine, mogao biti samo morganatski – car Franc Jozef pristao je na venčanje jedino pod uslovom da Sofija nikada ne postane nadvojvotkinja niti član vladarske dinastije, i da njihova deca budu isključena iz prava nasleđivanja prestola. Zbog ovog statusa, Sofija nije smela javno da se pojavljuje uz supruga na većini zvaničnih državnih svečanosti – jedini izuzetak bile su prilike kada je Franc Ferdinand nastupao u vojničkom svojstvu, poput nadgledanja vojnih manevara u Sarajevu, što je i bio jedan od razloga zašto je uopšte mogla da ga prati na tom kobnom putovanju.
Simbolika datuma za bračni par
Poseban, tragičan detalj jeste da je 28. jun 1914. godine bio i četrnaesta godišnjica njihovog venčanja – dan koji je trebalo da par proslavi zajedno u javnosti, jedan od retkih koje je protokol dozvoljavao, a koji se umesto toga pretvorio u dan njihove zajedničke pogibije.
Predznaci pred atentat
Nakon što je preživeo Čabrinovićev pokušaj bombom tokom jutra, nadvojvoda je, prema svedočenjima prisutnih, stigavši na prijem u Gradsku većnicu, prekinuo pripremljeni pozdravni govor gradonačelnika Fehima Čurčića rečima: „Gospodine gradonačelniče, došao sam ovde u posetu, a dočekan sam bombama. To je nečuveno.” Tek nakon što mu je Sofija nešto prišapnula, smirio se i dozvolio gradonačelniku da nastavi govor – posle čega je usledila odluka da ipak posete ranjene u bolnici, odluka koja ih je, usled pomenutog pogrešnog skretanja vozača, direktno odvela u susret sa Principom.
Sedam zaverenika raspoređenih duž rute
Prema istorijskim izvorima, u samom činu atentata 28. juna 1914. godine učestvovalo je sedam mladih zaverenika, strateški raspoređenih duž rute kojom je automobilska kolona nadvojvode trebalo da prođe – od mesta gde su se odvijali vojni manevri do Gradske većnice.
Muhamed Mehmedbašić
Muhamed Mehmedbašić, po zanimanju stolar, bio je najstariji od sedmorice zaverenika, star 27 godina. Iako je bio prvi na ruti, prilika mu se, prema njegovom kasnijem svedočenju, nije ukazala, pa nije uspeo da baci bombu koju je nosio. Za razliku od ostalih, Mehmedbašić je uspeo da pobegne iz Sarajeva i izbegne hapšenje neposredno nakon atentata.
Vaso Čubrilović
Vaso Čubrilović, tada svega 17 godina star gimnazijalac, bio je naoružan pištoljem i bombom, ali takođe nije iskoristio priliku da deluje kada je kolona prošla pored njega.
Zašto Čubrilović nije pucao
Decenijama kasnije, kao uvaženi akademik i istoričar, Čubrilović je, upitan zašto tog dana nije ni pucao ni bacio bombu iako mu se prilika ukazala, dao neočekivano ličan odgovor: „Vojvotkinja je bila tako lepa i ljupka. Nisam mogao da pucam, još manje da bacim bombu. Bilo mi je žao Sofije.” Ova anegdota, sačuvana u kasnijim svedočenjima njegovih bliskih poznanika, ostaje jedan od najupečatljivijih, ljudskih detalja čitave priče o atentatu.
Nedeljko Čabrinović
Nedeljko Čabrinović, star 19 godina, bio je prvi koji je pokušao da izvrši atentat – bacio je bombu na automobil nadvojvode, ali je Franc Ferdinand uspeo da je odgurne, nakon čega je eksplodirala ispod sledećeg vozila u koloni, raniviši nekoliko osoba iz pratnje. Čabrinović je odmah potom pokušao samoubistvo gutanjem cijanida i skokom u reku Miljacku, ali je preživeo oba pokušaja i bio uhapšen na licu mesta.
Cvetko Popović
Cvetko Popović, još jedan mladi gimnazijalac uključen u zaveru, takođe nije uspeo, ili nije stigao, da deluje tokom prolaska kolone.
Danilo Ilić
Danilo Ilić, star 24 godine, bio je organizator čitave mreže zaverenika u Sarajevu i jedini učesnik koji je zvanično bio član i „Mlade Bosne” i „Crne ruke”, čime je predstavljao ključnu vezu između sarajevske grupe i beogradskih pokrovitelja zavere. Po zanimanju učitelj i novinar, Ilić na sam dan atentata nije neposredno pucao ili bacao bombu.
Trifko Grabež
Trifko Grabež, gimnazijalac star 18 godina i dugogodišnji član „Mlade Bosne”, zajedno sa Principom i Čabrinovićem stigao je iz Srbije u Sarajevo radi izvršenja atentata, ali mu se, budući da je Princip pucao pre nego što je on stigao do svoje pozicije, nije pružila prilika da deluje.
Gavrilo Princip – smrtonosni hitac
Nakon što je čuo eksploziju Čabrinovićeve bombe, Princip je, kao i ostali zaverenici, napustio svoju poziciju, verujući da je plan propao. Usled kobne, slučajne okolnosti – vozač nadvojvodinog automobila pogrešno je skrenuo i, pokušavajući da se vrati na pravu rutu, zaustavio vozilo tačno ispred poslastičarnice kod koje se Princip zatekao – Princip je iskoristio priliku, prišao automobilu i ispalio dva hica iz pištolja FN Browning M1910. Prvi metak pogodio je nadvojvodu u vrat, a drugi, namenjen guverneru Oskaru Poćoreku, pogodio je vojvotkinju Sofiju u stomak. Oboje su podlegli ranama u roku od nekoliko minuta.
Pokušaj samoubistva
Kao i Čabrinović, i Princip je odmah nakon pucnjave pokušao samoubistvo – prvo je pokušao da proguta kapsulu cijanida, a potom i da sebe ustreli, ali su ga u oba pokušaja sprečili prisutni policajci i građani koji su ga savladali na licu mesta.
Priprema atentata i uloga „Crne ruke”
Poreklo i cilj organizacije
„Crna ruka”, zvanično nazvana „Ujedinjenje ili smrt”, bila je tajna srpska nacionalistička i vojno-obaveštajna organizacija, osnovana 1911. godine, čiji je cilj bio ujedinjenje svih Srba, uključujući one koji su živeli pod austrougarskom vlašću, u jedinstvenu državu.
Uloga Dragutina Dimitrijevića Apisa
Na čelu „Crne ruke” nalazio se Dragutin Dimitrijević, poznat pod nadimkom Apis, tadašnji načelnik vojno-obaveštajnog odseka Generalštaba Kraljevine Srbije. Prema istorijskim izvorima, upravo je Apis, uz podršku majora Vojislava Tankosića i obaveštajca Radeta Malobabića, obezbedio zaverenicima oružje, obuku u rukovanju bombama i pištoljima, kao i logistiku za tajni prelazak granice iz Srbije u Bosnu.
Sporna uloga zvanične srpske vlade
Stepen umešanosti zvanične vlade Kraljevine Srbije u pripremu atentata i danas je predmet istorijskih rasprava. Premijer Nikola Pašić, prema pojedinim izvorima, imao je nagoveštaje o pripremama za atentat i navodno je pokušao, mada neuspešno i nedovoljno odlučno, da upozori austrougarske vlasti preko diplomatskih kanala, bez otkrivanja punih detalja zavere.
Prvobitna meta – guverner Poćorek, ne nadvojvoda
Manje poznata činjenica jeste da atentat u samom začetku nije bio usmeren na nadvojvodu Franca Ferdinanda, već na generala Oskara Poćoreka, vojnog guvernera Bosne i Hercegovine, čija je politika prema srpskom stanovništvu izazivala posebno nezadovoljstvo. Planovi za ubistvo prestolonaslednika iskristalisali su se tek nakon što se saznalo da će Ferdinand lično doći u Sarajevo radi nadgledanja vojnih manevara.
Obuka i tajni prelazak granice
Zaverenici su prošli kratku obuku u rukovanju oružjem i eksplozivom na teritoriji Srbije, nakon čega su, uz pomoć mreže tajnih kurira i graničara naklonjenih „Crnoj ruci”, ilegalno prebačeni preko granice u Bosnu, noseći sa sobom bombe i pištolje sakrivene za potrebe atentata.
Suđenje zaverenicima – Sarajevski proces
Tok suđenja
Nakon atentata, austrougarske vlasti sproveле su obimnu istragu i uhapsile veliki broj osumnjičenih. Zvanično suđenje, poznato kao Sarajevski proces, održano je od 12. do 23. oktobra 1914. godine, pred vojnim sudom u Sarajevu, na čijem čelu se nalazilo veće predsedavano sudijom Luiđijem fon Kurinaldijem. Pred sudom je odgovaralo ukupno 25 optuženih.
Maloletstvo kao odlučujući faktor u presudama
Ključni pravni faktor u ishodu suđenja bila je starost optuženih na dan izvršenja atentata. Prema tadašnjem austrougarskom zakonu, lica mlađa od 20 godina nisu mogla biti osuđena na smrt. Gavrilo Princip je na dan atentata imao 19 godina i 11 meseci – svega mesec dana ispod granice punoletstva potrebne za smrtnu kaznu – dok su Čabrinović imao 19 godina i 5 meseci, a Grabež 18 godina i 3 meseca.
Presude izrečene 28. oktobra 1914. godine
Sud je doneo presude 28. oktobra 1914. godine. Petorici zaverenika izrečena je smrtna kazna – Danilu Iliću, Veljku Čubriloviću (saradniku koji je pomogao u prebacivanju oružja) i trojici drugih saradnika. Nasuprot tome, Gavrilo Princip, Nedeljko Čabrinović i Trifko Grabež, kao maloletnici u trenutku izvršenja dela, izbegli su smrtnu kaznu i osuđeni su na maksimalnu kaznu od 20 godina teške robije.
Sudbina osuđenih na smrt
Pogubljenje Danila Ilića
Za razliku od Principa i njegovih vršnjaka, Danilo Ilić, kao punoletni organizator sarajevske mreže zaverenika, osuđen je na smrt i pogubljen vešanjem, postavši jedan od retkih neposrednih učesnika zavere koji je stvarno izgubio život putem sudske presude.
Sudbina osuđenih na zatvor
Uslovi u austrougarskim zatvorima
Princip, Čabrinović i Grabež kaznu su izdržavali u različitim austrougarskim zatvorima, uglavnom u Terezinu, u tadašnjoj Češkoj. Prema svedočenjima savremenika, uslovi su bili izuzetno teški – zatvorenici su, uprkos slaboj ishrani tokom ratnih godina, bili prisiljeni da nose okove teške deset kilograma, uz nedovoljnu hranu i ograničeno kretanje.
Smrt Gavrila Principa
Zbog izuzetno teških uslova zatočeništva, Gavrilo Princip je obolio od tuberkuloze kostiju, koja mu je, prema svedočenjima, dovela do amputacije jedne ruke. Preminuo je u zatvoru u Terezinu 28. aprila 1918. godine, svega nekoliko meseci pre kraja rata koji je njegov čin pomogao da pokrene, sa telesnom težinom od svega oko 40 kilograma. Na zidu svoje ćelije, prema kasnijim zapisima, ostavio je poruku: „Naše će sene lutati po Beču, hodati po dvoru, plašiti gospodu…”
Smrt Nedeljka Čabrinovića i Trifka Grabeža
Nedeljko Čabrinović takođe je preminuo u zatvoru u Terezinu, ne dočekavši kraj rata ni oslobođenje. Trifko Grabež je, poput svojih drugova, umro od tuberkuloze tokom izdržavanja kazne, u istom zatvorskom kompleksu.
Sudbina ostalih učesnika zavere
Vaso Čubrilović
Za razliku od većine svojih saučesnika, Vaso Čubrilović, koji je u trenutku atentata imao svega 17 godina, preživeo je zatvorsku kaznu, izašao je na slobodu nakon raspada Austrougarske 1918. godine i kasnije je izgradio dugu akademsku karijeru kao istoričar i univerzitetski profesor u Kraljevini Jugoslaviji, a potom i u socijalističkoj Jugoslaviji, gde je obavljao i visoke državne funkcije.
Cvetko Popović
Cvetko Popović, poput Čubrilovića, preživeo je zatvor i kasnije se, u periodu posle Prvog svetskog rata, bavio kustoskim i muzejskim radom, doživevši duboku starost.
Muhamed Mehmedbašić
Jedini od sedmorice neposrednih učesnika koji je uspeo da izbegne hapšenje neposredno nakon atentata bio je Muhamed Mehmedbašić, koji je pobegao iz Sarajeva, iako je kasnije, tokom rata, ipak bio uhapšen od strane crnogorskih vlasti i zatočen, da bi na kraju izbegao stroge posledice suđenja koje su zadesile njegove saučesnike u Sarajevu.
Progon porodica atentatora
Porodice pojedinih atentatora takođe su snosile teške posledice – prema istorijskim izvorima, porodica Danila Ilića i drugih osuđenika bila je izložena progonu, uključujući internaciju u logore i zatvaranje članova porodice bez suđenja, kao deo šire austrougarske represije nad srpskim stanovništvom Bosne i Hercegovine tokom rata.
Doprinos jugoslovenske vojne kolone tokom rata
Nekoliko preživelih učesnika i saradnika zavere, poput Vase Čubrilovića, kasnije se, nakon izlaska iz zatvora 1918. godine, aktivno uključilo u izgradnju nove, zajedničke jugoslovenske države, o čijem nastanku detaljnije govorimo u tekstu o Kraljevini Jugoslaviji, čime se krug njihovog revolucionarnog delovanja iz mladosti simbolički zatvorio ostvarenjem cilja južnoslovenskog ujedinjenja kojem su težili.
Zašto se atentat naziva „Vidovdanski atentat”
Sarajevski atentat izvršen je na Vidovdan, 28. juna po tadašnjem kalendaru – dan koji u srpskoj tradiciji obeležava sećanje na Kosovsku bitku iz 1389. godine i nosi snažan simbolički, nacionalni značaj. Zbog ovog podudaranja datuma, atentat se u delu istoriografije i javnosti naziva i „Vidovdanskim atentatom”, a poseta nadvojvode Sarajevu baš na taj dan, radi nadgledanja vojnih manevara austrougarske vojske u Bosni, deo istoričara tumači i kao svesnu provokaciju usmerenu prema srpskom stanovništvu pokrajine.
Predmeti i mesta sećanja na atentat
Sačuvani predmeti
Automobil kojim se vozio nadvojvoda Franc Ferdinand na dan atentata, kao i Principov pištolj i okrvavljena uniforma ubijenog prestolonaslednika, danas se čuvaju u Vojnoistorijskom muzeju u Beču, dok se metak koji je usmrtio Ferdinanda nalazi izložen u češkom gradu Konopištu.
Mesto atentata danas
Na mestu gde se dogodio atentat, kod Latinske ćuprije u Sarajevu, povodom stogodišnjice događaja 2014. godine postavljena je spomen-obeležja i replika istorijskog automobila, dok samo mesto i danas privlači veliki broj posetilaca i istoričara zainteresovanih za ovaj prelomni trenutak evropske istorije.
Zaključak
Sarajevski atentat od 28. juna 1914. godine izvršila je grupa od sedam mladih zaverenika – Gavrila Principa, Nedeljka Čabrinovića, Trifka Grabeža, Danila Ilića, Vase Čubrilovića, Cvetka Popovića i Muhameda Mehmedbašića – pripadnika revolucionarnog pokreta „Mlada Bosna”, uz logističku podršku srpske tajne organizacije „Crna ruka” na čelu sa Dragutinom Dimitrijevićem Apisom. Iako je smrtonosne hice ispalio Gavrilo Princip, čitav događaj bio je rezultat pažljivo pripremljene grupne zavere, čije je učesnike kasnije, na Sarajevskom procesu iz oktobra 1914. godine, zadesila različita sudbina – od smrtne kazne, preko smrti u zatvoru usled bolesti, do preživljavanja i, u pojedinim slučajevima, dugih i uspešnih poslератних karijera. Ovaj naizgled lokalni čin nasilja, izveden u jednom gradu na periferiji Evrope, pokrenuo je lanac diplomatskih i vojnih odluka koji je za svega pet nedelja doveo do izbijanja Prvog svetskog rata.
Kompletan vodič o tome koliko je ljudi poginulo u Prvom svetskom ratu pročitajte ovde.
Najčešća pitanja o Sarajevskom atentatu (FAQ)
1. Ko je izvršio Sarajevski atentat? Atentat je izvršila grupa od sedam mladih zaverenika, pripadnika pokreta „Mlada Bosna”, a smrtonosne hice ispalio je Gavrilo Princip.
2. Ko je bio Gavrilo Princip? Gavrilo Princip bio je devetnaestogodišnji član „Mlade Bosne”, rođen u selu Obljaj kod Bosanskog Grahova, koji je 28. juna 1914. godine ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju.
3. Koliko je zaverenika učestvovalo u atentatu? U samom činu atentata učestvovalo je sedam zaverenika: Princip, Čabrinović, Grabež, Ilić, Čubrilović, Popović i Mehmedbašić.
4. Šta je „Mlada Bosna”? To je revolucionarni omladinski pokret, sastavljen pretežno od studenata i gimnazijalaca, čiji je cilj bio oslobođenje Bosne i Hercegovine od austrougarske vlasti.
5. Ko je bacio bombu na kolonu nadvojvode? Bombu je bacio Nedeljko Čabrinović, ali je nadvojvoda uspeo da je odgurne, pa je eksplodirala ispod sledećeg vozila u koloni.
6. Zašto je Princip uopšte imao priliku da puca u nadvojvodu? Zato što je vozač nadvojvodinog automobila pogrešno skrenuo, a potom se, pokušavajući da se vrati na pravu rutu, vozilo zaustavilo tačno ispred mesta gde se Princip zatekao.
7. Da li je Princip pokušao samoubistvo nakon pucnjave? Da, pokušao je da proguta cijanid i da puca u sebe, ali su ga u oba pokušaja sprečili prisutni policajci i građani.
8. Ko je bila „Crna ruka”? „Crna ruka”, zvanično „Ujedinjenje ili smrt”, bila je tajna srpska nacionalistička organizacija koja je pomogla u pripremi atentata.
9. Ko je vodio „Crnu ruku”? Organizaciju je vodio Dragutin Dimitrijević Apis, tadašnji načelnik vojno-obaveštajnog odseka Generalštaba Kraljevine Srbije.
10. Ko je bio jedini zaverenik koji je bio član i „Mlade Bosne” i „Crne ruke”? To je bio Danilo Ilić, koji je ujedno bio i glavni organizator sarajevske mreže zaverenika.
11. Da li je zvanična vlada Srbije znala za pripremu atentata? Stepen umešanosti zvanične vlade i danas je predmet rasprava; premijer Nikola Pašić je, prema pojedinim izvorima, imao nagoveštaje o pripremama, ali nije uspeo ili nije želeo da ih jasno spreči.
12. Kada je održano suđenje atentatorima? Suđenje, poznato kao Sarajevski proces, održano je od 12. do 23. oktobra 1914. godine.
13. Koliko je osoba bilo optuženo na Sarajevskom procesu? Pred sudom je odgovaralo ukupno 25 optuženih.
14. Zašto Princip nije osuđen na smrt? Zato što je na dan atentata imao 19 godina i 11 meseci, odnosno bio je ispod zakonske granice od 20 godina potrebne za izricanje smrtne kazne.
15. Ko je od zaverenika osuđen na smrt? Na smrt su osuđeni Danilo Ilić i nekoliko saradnika koji su pomogli u organizaciji i prebacivanju oružja; Ilić je jedini od neposrednih izvršilaca zaista i pogubljen.
16. Kada i kako je umro Gavrilo Princip? Princip je umro 28. aprila 1918. godine, u zatvoru u Terezinu, od tuberkuloze kostiju, tokom izdržavanja dvadesetogodišnje zatvorske kazne.
17. Da li su svi zaverenici umrli u zatvoru? Ne, Vaso Čubrilović i Cvetko Popović preživeli su zatvorsku kaznu i doživeli duboku starost, dok su Princip, Čabrinović i Grabež umrli tokom izdržavanja kazne.
18. Šta se dogodilo sa Vasom Čubrilovićem posle rata? Postao je istoričar i univerzitetski profesor, a kasnije je obavljao i visoke državne funkcije u socijalističkoj Jugoslaviji.
19. Da li je iko od atentatora uspeo da pobegne posle napada? Da, Muhamed Mehmedbašić je uspeo da pobegne iz Sarajeva neposredno nakon atentata, iako je kasnije ipak bio uhapšen od strane crnogorskih vlasti.
20. Zašto se atentat naziva i „Vidovdanski atentat”? Zato što se dogodio na Vidovdan, 28. juna, dan koji u srpskoj tradiciji ima poseban simbolički značaj vezan za Kosovsku bitku iz 1389. godine.
21. Kakvo je oružje korišćeno u atentatu? Korišćene su bombe i pištolji tipa FN Browning M1910, kalibra 7,65 mm.
22. Da li su porodice atentatora trpele posledice? Da, pojedine porodice, poput Ilićeve, bile su izložene progonu, internaciji u logore i zatvaranju bez suđenja tokom rata.
23. Gde se danas čuvaju predmeti vezani za atentat? Automobil, Principov pištolj i uniforma nadvojvode čuvaju se u Vojnoistorijskom muzeju u Beču, dok se metak nalazi u češkom Konopištu.
24. Da li postoji spomen-obeležje na mestu atentata? Da, na mestu kod Latinske ćuprije u Sarajevu 2014. godine, povodom stogodišnjice, postavljena je replika automobila i spomen-obeležja.
25. Zašto je važno razlikovati ulogu Gavrila Principa od uloge ostalih zaverenika? Zato što, iako je Princip ispalio smrtonosne hice, atentat je bio rezultat pažljivo organizovane grupne zavere sa više učesnika i šire logističke mreže, a ne čin jednog usamljenog pojedinca.
26. Ko je bila prvobitna meta zaverenika, pre nego što se saznalo za dolazak nadvojvode? Prvobitna meta bio je general Oskar Poćorek, vojni guverner Bosne i Hercegovine, čiju su politiku prema srpskom stanovništvu zaverenici posebno osuđivali.
27. Kako su zaverenici prebacili oružje iz Srbije u Bosnu? Uz pomoć mreže tajnih kurira i graničara naklonjenih „Crnoj ruci”, zaverenici su ilegalno prešli granicu noseći bombe i pištolje sakrivene za potrebe atentata.
28. Zašto je brak Franca Ferdinanda i Sofije bio poseban? Bio je morganatski – Sofija nije poticala iz vladarske porodice, pa je car pristao na venčanje samo pod uslovom da ona nikad ne postane nadvojvotkinja i da njihova deca budu isključena iz nasleđivanja prestola.
29. Zašto je Sofija uopšte mogla da prati Franca Ferdinanda u Sarajevo? Zato što je protokol dozvoljavao njeno javno prisustvo uz supruga samo kada je on nastupao u vojničkom svojstvu, a poseta vojnim manevrima u Sarajevu upravo je bila takva prilika.
30. Zašto Vaso Čubrilović nije pucao iako mu se ukazala prilika? Prema njegovom kasnijem ličnom svedočenju, nije mogao da puca ili baci bombu jer mu je bilo žao vojvotkinje Sofije, koju je opisao kao lepu i ljupku.
Sveobuhvatan vodič i sve ono što niste znali o Drugom svetskom ratu možete pročitati ovde.
Više članaka na ovu i srodne teme pronađite na Enciklo.rs.
3 thoughts on “Ko je izvršio Sarajevski atentat? Atentatori, priprema i sudbina zaverenika”