Dejtonski sporazum, zvanično nazvan Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini, jeste mirovni ugovor kojim je 14. decembra 1995. godine u Parizu zvanično okončan rat u Bosni i Hercegovini. Sporazum je postignut i parafiran 21. novembra 1995. godine u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson kod grada Dejtona, u američkoj saveznoj državi Ohajo, po kojem je i dobio ime. Ovim dokumentom, sastavljenim od opšteg teksta i jedanaest aneksa, uspostavljeno je potpuno novo državno uređenje Bosne i Hercegovine, sastavljeno od dva entiteta, koje u velikoj meri važi i danas, tri decenije kasnije. U ovom tekstu detaljno, činjenično i sveobuhvatno objašnjavamo šta je tačno Dejtonski sporazum, kako je nastao, šta sadrži i kakve je dugoročne posledice ostavio na Bosnu i Hercegovinu.
Ovaj članak je deo serije evergreen tekstova o jugoslovenskoj istoriji i direktno se nadovezuje na tekstove o koliko je trajao rat u Bosni, raspadu Jugoslavije i Slobodanu Miloševiću, koji je na pregovorima u Dejtonu učestvovao u ime bosanskih Srba.
Osnovni podaci o Dejtonskom sporazumu
- Zvaničan naziv: Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini
- Uobičajeni naziv: Dejtonski sporazum, Dejtonski mirovni sporazum, Dejton
- Mesto pregovora: vazduhoplovna baza Rajt-Paterson, kod Dejtona, Ohajo, SAD
- Trajanje pregovora: 1–21. novembar 1995. godine
- Datum parafiranja: 21. novembar 1995. godine
- Datum zvaničnog potpisivanja: 14. decembar 1995. godine, u Parizu
- Glavni posrednik (medijator): Ričard Holbruk, tadašnji pomoćnik državnog sekretara SAD
- Potpisnici: predsednik Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman i predsednik Srbije Slobodan Milošević (u ime bosanskih Srba)
- Svedoci potpisivanja u Parizu: predsednik SAD Bil Klinton, predsednik Francuske Žak Širak, premijer Velike Britanije Džon Mejdžor, kancelar Nemačke Helmut Kol, premijer Rusije Viktor Černomirdin, španski premijer Felipe Gonzales (u ime Evropske unije)
- Broj aneksa: jedanaest
- Entiteti uspostavljeni sporazumom: Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska
Zašto je Dejtonski sporazum ključan za razumevanje savremene Bosne i Hercegovine
Dejtonski sporazum nije samo mirovni ugovor kojim je zaustavljeno ratno stradanje – on istovremeno predstavlja i Ustav Bosne i Hercegovine, budući da je Ustav uključen u sam tekst sporazuma kao Aneks 4. Zbog toga se državno uređenje, politički sistem i, prema oceni mnogih analitičara, i dobar deo savremenih problema Bosne i Hercegovine i danas objašnjavaju upravo strukturom postavljenom u Dejtonu 1995. godine.
Put do pregovora u Dejtonu
Neuspeh ranijih mirovnih planova
Pre nego što je postignut Dejtonski sporazum, međunarodna zajednica je tokom rata predlagala nekoliko mirovnih planova – Kutiljerov plan (1992), Vens-Ovenov plan (1993), Oven-Stoltenbergov plan (1993–1994) i plan Kontakt grupe (1994) – od kojih nijedan nije doveo do trajnog prekida sukoba.
Promena vojne ravnoteže tokom 1995. godine
Put ka Dejtonu otvorila je kombinacija nekoliko događaja iz 1995. godine – hrvatske vojne operacije „Bljesak” i „Oluja”, koje su oslabile pozicije bosanskih Srba, kao i NATO vazdušna operacija „Namerna sila”, sprovedena od 30. avgusta do 20. septembra 1995. godine kao odgovor na granatiranje sarajevske pijace Markale. Ova kombinacija vojnog i diplomatskog pritiska konačno je primorala sve strane da ozbiljno pristupe pregovorima.
Uloga Ričarda Holbruka
Ključnu ulogu u organizovanju i vođenju pregovora imao je Ričard Holbruk, tadašnji pomoćnik američkog državnog sekretara, koji je vodio intenzivnu „šatl diplomatiju” između zaraćenih strana tokom jeseni 1995. godine, pre nego što je uspeo da okupi sve strane za pregovarački sto u Ohaju.
Pregovori u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson
Zašto je izabrana vojna baza kod Dejtona
Pregovori su namerno organizovani u izolovanoj vojnoj bazi Rajt-Paterson, van domašaja medija i javnosti, kako bi se delegacijama omogućilo da pregovaraju bez svakodnevnog pritiska novinskih izveštaja i javnog mnjenja u svojim zemljama. Pregovori su trajali od 1. do 21. novembra 1995. godine.
Delegacije za pregovaračkim stolom
Pregovorima su prisustvovale delegacije predvođene predsednikom Bosne i Hercegovine Alijom Izetbegovićem, predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom i predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem. Poseban i, za mnoge posmatrače neobičan detalj pregovora bio je taj što je Milošević, u odsustvu direktnog učešća političkog vođstva bosanskih Srba za pregovaračkim stolom, preuzeo ulogu njihovog zastupnika.
Amerikanci i pritisak radi ubrzanja pregovora
Prema kasnijim svedočenjima učesnika, američka strana je koristila razne metode kako bi ubrzala pregovore i sprečila njihovo otezanje – uključujući i simulirano pakovanje stvari delegacija ispred paviljona, kako bi ostale strane poverovale da će pregovori biti prekinuti ukoliko se ne postigne brz dogovor.
Struktura Dejtonskog sporazuma
Opšti tekst i jedanaest aneksa
Dejtonski sporazum sastoji se od glavnog, opšteg teksta i jedanaest aneksa, od kojih svaki reguliše posebnu oblast – od vojnih pitanja, preko granica i izbora, do ljudskih prava i povratka izbeglica. Sporazum je, prema oceni pravnih stručnjaka, zamišljen kao celina koja se mora primeniti u potpunosti, a ne parcijalno, iako je u praksi primena pojedinih aneksa (posebno onih vezanih za povratak izbeglica i ljudska prava) bila znatno sporija od primene vojnih odredbi.
Aneks 1-A i 1-B – vojni aspekti
Ovi aneksi regulišu vojne aspekte sporazuma, uključujući razdvajanje zaraćenih strana, povlačenje teškog naoružanja i raspoređivanje međunarodnih mirovnih snaga, kao i mere za jačanje regionalne bezbednosti i ravnoteže oko Bosne i Hercegovine.
Aneks 2 – međuentitetska granična linija
Ovaj aneks utvrđuje međuentitetsku liniju razgraničenja, odnosno tačnu granicu između dva entiteta, koja je predstavljala jedan od najosetljivijih i najsloženijih delova čitavih pregovora.
Aneks 4 – Ustav Bosne i Hercegovine
Verovatno najznačajniji pojedinačni deo sporazuma jeste Aneks 4, koji sadrži Ustav Bosne i Hercegovine. Prema ustavu, Bosna i Hercegovina se sastoji od dva entiteta – Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske – dok državu čine tri konstitutivna naroda (Bošnjaci, Srbi i Hrvati) i ostali građani. Ustav je uspostavio i Parlamentarnu skupštinu BiH sa dva doma, kolektivno Predsedništvo BiH sastavljeno od po jednog predstavnika svakog konstitutivnog naroda, kao i Ustavni sud BiH.
Podela teritorije 51:49
Teritorija Bosne i Hercegovine podeljena je između dva entiteta u približnom odnosu 51% za Federaciju Bosne i Hercegovine naspram 49% za Republiku Srpsku, pri čemu je razgraničenje utvrđeno Aneksom 2 u velikoj meri pratilo linije razdvajanja uspostavljene tokom borbi u poslednjim mesecima rata.
Aneksi 3, 5–8 – izbori, arbitraža i infrastruktura
Ostali aneksi regulišu, između ostalog, održavanje izbora (Aneks 3), uspostavljanje zajedničkih institucija (Aneks 5), zaštitu ljudskih prava (Aneks 6), pravo izbeglica i raseljenih lica na povratak u svoje predratne domove (Aneks 7), kao i pitanja vezana za nacionalne spomenike i javna preduzeća (Aneks 8).
Aneks 10 – civilna implementacija
Ovim aneksom uspostavljena je funkcija Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, međunarodnog zvaničnika sa širokim ovlašćenjima da nadzire civilnu primenu mirovnog sporazuma, uključujući i, u pojedinim slučajevima, pravo da nameće zakone ili smenjuje lokalne zvaničnike koji ometaju primenu sporazuma – ovlašćenja poznata kao „Bonska ovlašćenja”, uvedena 1997. godine.
Aneks 11 – međunarodne policijske snage
Poslednji aneks predviđao je uspostavljanje Međunarodnih policijskih snaga Ujedinjenih nacija (IPTF), zadužene za obuku i nadzor lokalnih policijskih struktura tokom prelaznog perioda nakon rata.
Potpisivanje u Parizu 14. decembra 1995. godine
Zvanična ceremonija
Iako je sporazum suštinski postignut i parafiran u Dejtonu 21. novembra, formalno, pravno obavezujuće potpisivanje odloženo je za 14. decembar 1995. godine, kada je ceremonija održana u Parizu, uz prisustvo brojnih svetskih državnika.
Svedoci potpisivanja
Potpisivanju u Parizu prisustvovali su, kao svedoci, predsednik SAD Bil Klinton, predsednik Francuske Žak Širak, premijer Velike Britanije Džon Mejdžor, nemački kancelar Helmut Kol, ruski premijer Viktor Černomirdin, kao i španski premijer Felipe Gonzales, koji je predstavljao tadašnje predsedavanje Evropskom unijom.
Reč Alije Izetbegovića
Nakon potpisivanja, predsednik Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović izjavio je da, u okolnostima kakve su tada vladale u svetu, „bolji mir nije mogao biti postignut” – rečenica koja je kasnije često citirana kao simbolični izraz kompromisa koji je sporazum predstavljao, prihvaćenog kao jedino realno dostupno rešenje u tom trenutku, iako daleko od idealnog.
Vojna implementacija sporazuma
Raspoređivanje snaga IFOR i SFOR
Odmah nakon potpisivanja, u Bosnu i Hercegovinu raspoređene su međunarodne mirovne snage pod vođstvom NATO-a, prvo pod nazivom IFOR (Implementation Force), a potom, od 1996. godine, pod nazivom SFOR (Stabilization Force), sa zadatkom da nadziru sprovođenje vojnih odredbi sporazuma i sprečavaju obnavljanje sukoba.
Kraj opsade Sarajeva
Iako je sam rat zvanično okončan potpisivanjem sporazuma u decembru 1995. godine, potpuna reintegracija sarajevskih predgrađa pod kontrolom bosanskih Srba sprovedena je tek u martu 1996. godine, čime je i opsada Sarajeva, opisana detaljnije u tekstu o trajanju rata u Bosni, u praktičnom smislu okončana tek nešto kasnije od formalnog datuma potpisivanja mira.
Državno uređenje uspostavljeno Dejtonskim sporazumom
Dva entiteta i tri konstitutivna naroda
Osnovna karakteristika državnog uređenja uspostavljenog Dejtonom jeste podela zemlje na Federaciju Bosne i Hercegovine (sa pretežno bošnjačkim i hrvatskim stanovništvom, dodatno podeljenu na deset kantona) i Republiku Srpsku (sa pretežno srpskim stanovništvom), uz priznanje Bošnjaka, Srba i Hrvata kao konstitutivnih naroda cele države.
Distrikt Brčko
Poseban status u okviru ovog uređenja dobio je grad Brčko, čiji je konačan status, usled spornih teritorijalnih pretenzija oba entiteta, prepušten naknadnoj međunarodnoj arbitraži i tek je 1999. godine proglašen posebnim, samoupravnim Distriktom Brčko, koji formalno ne pripada nijednom od dva entiteta.
Institucija Visokog predstavnika
Kao mehanizam za nadzor nad civilnom primenom sporazuma, uspostavljena je funkcija Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, koju je do danas obavljalo više međunarodnih zvaničnika, sa ovlašćenjima da, u slučaju blokade domaćih institucija, direktno interveniše nametanjem zakona ili smenjivanjem izabranih zvaničnika.
Kritike i izazovi u primeni Dejtonskog sporazuma
Složenost sistema vlasti
Dejtonski sporazum od samog početka je bio predmet ozbiljnih kritika zbog izuzetno komplikovanog sistema upravljanja državom, koji uključuje čak četiri nivoa vlasti (državni, entitetski, kantonalni u Federaciji i opštinski), što, prema oceni mnogih analitičara, otežava efikasno funkcionisanje institucija i sprovođenje reformi.
Zavisnost od međunarodnih aktera
Dodatna kritika odnosi se na dugotrajnu zavisnost bosanskohercegovačkog političkog sistema od međunarodnog nadzora, budući da funkcija Visokog predstavnika i danas, tri decenije nakon potpisivanja sporazuma, ostaje aktivna, što pojedini posmatrači tumače kao znak da domaće institucije nisu u potpunosti sposobne da samostalno funkcionišu bez spoljnog nadzora.
Pozivi na reviziju sporazuma
Usled ovih izazova, tokom godina su se umnožavali pozivi različitih političkih aktera na reviziju Dejtonskog sporazuma, mada se stavovi o pravcu takve revizije oštro razlikuju – dok jedan deo bošnjačkih političkih krugova zagovara jače centralizovanu državu, predstavnici Republike Srpske, uključujući i dugogodišnjeg predsednika ovog entiteta Milorada Dodika, insistiraju na tumačenju po kojem suverenitet pripada pre svega entitetima, a ne centralnoj državi.
Sudbina originalnog dokumenta
Nestanak i ponovno pronalaženje
Zanimljiv i manje poznat detalj u istoriji sporazuma jeste sudbina njegovog originalnog primerka namenjenog Bosni i Hercegovini – dokument je nestao iz predsedničke arhive u Sarajevu 2008. godine. Francusko ministarstvo spoljnih poslova je 2009. godine predalo overenu presliku sporazuma francuskoj ambasadi u Sarajevu, dok je sam nestali original pronađen tek 2017. godine, u privatnoj kući na Palama, opštini u Republici Srpskoj nadomak Sarajeva.
Poreklo naziva „Republika Srpska” u tekstu sporazuma
Poseban lingvistički detalj vezan za tekst sporazuma jeste to što naziv „Republika Srpska” u originalnoj, engleskoj verziji dokumenta nikada nije preveden, već se koristi u izvornom obliku – „the Republika Srpska” – dok je naziv drugog entiteta preveden kao „Federation of Bosnia and Herzegovina”. Ova naizgled sitna jezička odluka odražava osetljivost pitanja imenovanja i priznavanja entiteta tokom pregovora.
Presuda „Sejdić i Finci” – diskriminatorna strana Ustava
Ko su bili Dervo Sejdić i Jakob Finci
Jedna od najznačajnijih i najduže neprovedenih posledica Dejtonskog sporazuma otkrivena je u slučaju Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine. Dervo Sejdić, pripadnik romske zajednice, i Jakob Finci, pripadnik jevrejske zajednice, obojica istaknuti u javnom životu zemlje, pokrenuli su tužbu pošto im je, kao pripadnicima nacionalnih manjina koji se ne izjašnjavaju kao Bošnjaci, Srbi ili Hrvati, Ustavom bilo onemogućeno da se kandiduju za članove Predsedništva BiH i Doma naroda Parlamentarne skupštine.
Presuda Evropskog suda za ljudska prava iz 2009. godine
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo je 22. decembra 2009. godine presudu kojom je utvrđeno da ustavne odredbe, nastale kao deo Dejtonskog sporazuma, predstavljaju diskriminaciju po osnovu etničke pripadnosti, suprotnu Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Sud je glasovima 14 prema 3 zaključio da ne postoji razumno i objektivno opravdanje za dalje održavanje takvih odredaba na snazi, iako je istovremeno priznao specifične istorijske okolnosti u kojima je Ustav nastao – potrebu da se okonča rat i zaštite vitalni interesi tri konstitutivna naroda.
Godine neprovođenja presude
Uprkos jasnoj presudi, kao i obavezama koje je Bosna i Hercegovina preuzela potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU 2008. godine, presuda „Sejdić-Finci” nikada nije u potpunosti provedena, što je predstavljalo jednu od najdužih neprimena presude Evropskog suda za ljudska prava u istoriji ove institucije i dugo je predstavljalo prepreku napretku Bosne i Hercegovine na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Kasnije su usledile i slične presude u predmetima Zornić i Pilav protiv Bosne i Hercegovine, kojima je potvrđena ista pravna linija.
Paradoks ugrađen u sam Ustav
Poseban paradoks ovog slučaja leži u činjenici da je Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama u celosti ugrađena u sam tekst Aneksa 4 – odnosno Ustava BiH – i, prema izričitoj ustavnoj odredbi, ima prednost nad svim ostalim domaćim zakonima. Upravo je ta ugrađena odredba omogućila sudu da utvrdi diskriminatoran karakter drugih delova istog tog Ustava, čime je sam Dejtonski sporazum, u jednom svom delu, sadržao pravni mehanizam koji je osporavao drugi, etnički zasnovan deo sopstvene strukture.
Politički sistem uspostavljen na državnom nivou
Predsedništvo Bosne i Hercegovine
Prema Aneksu 4, na čelu države nalazi se kolektivno Predsedništvo Bosne i Hercegovine, sastavljeno od po jednog predstavnika svakog od tri konstitutivna naroda – Bošnjaka, Srbina i Hrvata – birana neposredno, uz rotaciju na mestu predsedavajućeg svakih osam meseci. Ovaj model kolektivnog vođstva, sličan principu koji je ranije postojao i u SFRJ, zamišljen je kao mehanizam ravnopravnog zastupanja sve tri zajednice na najvišem državnom nivou.
Parlamentarna skupština i Ustavni sud
Zakonodavnu vlast na državnom nivou vrši Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, sastavljena od Doma naroda i Predstavničkog doma, dok je nadzor nad ustavnošću poveren Ustavnom sudu BiH, u čijem sastavu, prema izvornom tekstu Ustava, sede i sudije iz drugih evropskih zemalja, imenovane od strane predsednika Evropskog suda za ljudska prava – rešenje koje dodatno ilustruje stepen međunarodnog uplitanja predviđenog samim sporazumom.
Dejtonski sporazum i međunarodno pravosuđe
Suđenja pred Haškim tribunalom
Paralelno sa političkom primenom sporazuma, tokom narednih decenija odvijala su se i suđenja pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, uključujući i suđenje generalu Ratku Mladiću, koji je pravosnažno osuđen na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici i druge zločine počinjene tokom rata koji je Dejtonski sporazum okončao.
Presude za udruženi zločinački poduhvat
U kasnijim godinama, Mehanizam za međunarodne krivične sudove doneo je i presude protiv pripadnika srbijanske Državne bezbednosti, čime je po prvi put sudski utvrđena i uloga zvaničnog Beograda u zločinima počinjenim tokom rata u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, dodatno osvetljavajući kontekst u kojem je Dejtonski sporazum morao biti postignut.
Nasleđe Dejtonskog sporazuma tri decenije kasnije
Mir bez pune stabilnosti
Dejtonski sporazum je nesumnjivo uspeo u svom osnovnom, neposrednom cilju – trajno je zaustavio oružani sukob u Bosni i Hercegovini, koji je do tada odneo preko 100.000 života. Istovremeno, državno uređenje koje je uspostavio, zamišljeno prevashodno kao privremeni okvir za okončanje rata, ostalo je na snazi i decenijama kasnije, bez suštinske ustavne reforme, uprkos brojnim inicijativama i pritiscima da se to učini.
Balans između mira i funkcionalnosti države
Ocene istoričara i politikologa o Dejtonskom sporazumu i danas su podeljene – jedan pravac naglašava da je sporazum, uprkos svim nedostacima, bio jedini realno dostupan način da se u tom trenutku zaustavi krvoproliće, dok drugi pravac ističe da je upravo struktura uspostavljena u Dejtonu, zamišljena kao privremeno rešenje, dugoročno učvrstila podele nastale tokom rata, umesto da otvori put ka njihovom prevazilaženju.
Zaključak
Dejtonski sporazum, zvanično Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini, postignut je 21. novembra 1995. godine u vazduhoplovnoj bazi kod Dejtona, u Ohaju, a zvanično potpisan u Parizu 14. decembra 1995. godine, čime je okončan rat u Bosni i Hercegovini koji je trajao gotovo četiri godine. Sporazum, sastavljen od opšteg teksta i jedanaest aneksa, uspostavio je državu podeljenu na dva entiteta – Federaciju Bosne i Hercegovine i Republiku Srpsku – uz Ustav uključen kao Aneks 4, funkciju Visokog predstavnika radi nadzora nad primenom, i raspoređivanje međunarodnih mirovnih snaga. Iako je uspešno zaustavio ratno stradanje, Dejtonski sporazum je, prema oceni mnogih analitičara, ostavio izuzetno složen i teško reformabilan sistem vlasti, čije posledice i danas, tri decenije kasnije, oblikuju politički život Bosne i Hercegovine.
Sveobuhvatni vodič o istoriji Jugoslavije u 20. veku pročitajte ovde.
Najčešća pitanja o Dejtonskom sporazumu (FAQ)
1. Šta je bio Dejtonski sporazum? Dejtonski sporazum je mirovni ugovor kojim je 1995. godine okončan rat u Bosni i Hercegovini i uspostavljeno novo državno uređenje zemlje, sastavljeno od dva entiteta.
2. Kada je Dejtonski sporazum postignut? Sporazum je parafiran 21. novembra 1995. godine, a zvanično potpisan u Parizu 14. decembra 1995. godine.
3. Zašto se sporazum zove „Dejtonski”? Naziv potiče od grada Dejtona u američkoj saveznoj državi Ohajo, u čijoj su blizini, u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson, vođeni pregovori.
4. Ko je bio glavni posrednik u pregovorima? Glavni posrednik bio je Ričard Holbruk, tadašnji pomoćnik državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država.
5. Ko su bili potpisnici Dejtonskog sporazuma? Sporazum su potpisali predsednik Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman i predsednik Srbije Slobodan Milošević, koji je pregovarao u ime bosanskih Srba.
6. Zašto je Milošević pregovarao u ime bosanskih Srba? Zato što političko vođstvo bosanskih Srba nije direktno učestvovalo za pregovaračkim stolom u Dejtonu, pa je Milošević preuzeo ulogu njihovog predstavnika.
7. Koliko dugo su trajali pregovori u Dejtonu? Pregovori su trajali od 1. do 21. novembra 1995. godine.
8. Zašto su pregovori održani baš u vojnoj bazi, a ne u velikom gradu? Kako bi se delegacijama omogućilo da pregovaraju izolovano, bez svakodnevnog medijskog pritiska i uticaja javnog mnjenja u svojim zemljama.
9. Od čega se sastoji Dejtonski sporazum? Sastoji se od opšteg teksta i jedanaest aneksa, koji regulišu vojna, teritorijalna, ustavna i druga pitanja.
10. Šta je Aneks 4 Dejtonskog sporazuma? Aneks 4 sadrži Ustav Bosne i Hercegovine, kojim je uspostavljeno državno uređenje sa dva entiteta i tri konstitutivna naroda.
11. Koja su dva entiteta uspostavljena sporazumom? Uspostavljene su Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska.
12. Kako je podeljena teritorija između entiteta? Teritorija je podeljena u približnom odnosu 51% za Federaciju Bosne i Hercegovine naspram 49% za Republiku Srpsku.
13. Šta je distrikt Brčko? To je poseban, samoupravni distrikt čiji je status, zbog spora između entiteta, rešen tek 1999. godine posebnom međunarodnom arbitražom.
14. Ko su konstitutivni narodi Bosne i Hercegovine prema Dejtonskom sporazumu? Konstitutivni narodi su Bošnjaci, Srbi i Hrvati.
15. Šta je funkcija Visokog predstavnika? To je međunarodni zvaničnik zadužen za nadzor nad civilnom primenom sporazuma, sa ovlašćenjima da nameće zakone ili smenjuje zvaničnike koji ometaju njegovu primenu.
16. Šta su „Bonska ovlašćenja”? To su proširena ovlašćenja Visokog predstavnika, uvedena 1997. godine, koja mu omogućavaju direktnu intervenciju u domaći politički proces.
17. Koje su međunarodne vojne snage raspoređene nakon potpisivanja sporazuma? Prvo su raspoređene snage IFOR, a potom, od 1996. godine, snage SFOR, pod vođstvom NATO-a.
18. Ko je svedočio potpisivanju sporazuma u Parizu? Svedoci su bili predsednik SAD Bil Klinton, predsednik Francuske Žak Širak, britanski premijer Džon Mejdžor, nemački kancelar Helmut Kol, ruski premijer Viktor Černomirdin i španski premijer Felipe Gonzales.
19. Da li je Dejtonski sporazum ujedno i ustav Bosne i Hercegovine? Da, Ustav Bosne i Hercegovine je sastavni deo sporazuma, uključen kao njegov Aneks 4.
20. Koje su najčešće kritike Dejtonskog sporazuma? Najčešće kritike odnose se na izuzetno komplikovan sistem vlasti sa četiri nivoa upravljanja i dugotrajnu zavisnost od međunarodnog nadzora.
21. Da li postoje pozivi na reviziju Dejtonskog sporazuma? Da, različiti politički akteri godinama pozivaju na reviziju, ali se njihovi predlozi o pravcu promena oštro razlikuju.
22. Šta se dogodilo sa originalnim primerkom sporazuma namenjenim Bosni i Hercegovini? Nestao je iz predsedničke arhive u Sarajevu 2008. godine, a pronađen je tek 2017. godine u privatnoj kući na Palama.
23. Da li je Dejtonski sporazum uspeo da zaustavi rat? Da, sporazum je trajno zaustavio oružani sukob u Bosni i Hercegovini, koji je do tada odneo preko 100.000 života.
24. Da li je rat u Bosni i Hercegovini zvanično okončan istog dana kada je potpisan sporazum? Zvanično da, iako je potpuna reintegracija pojedinih delova, poput sarajevskih predgrađa, sprovedena tek u martu 1996. godine.
25. Zašto se Dejtonski sporazum smatra i pozitivnim i problematičnim istovremeno? Zato što je uspešno okončao rat, ali je uspostavio izuzetno složen sistem vlasti koji je, umesto da bude privremeno rešenje, ostao na snazi decenijama, otežavajući dalji politički razvoj Bosne i Hercegovine.
26. Zašto naziv „Republika Srpska” nije preveden u tekstu sporazuma? Reč je o posebnom rešenju iz pregovora kojim je naziv ovog entiteta ostavljen u izvornom obliku i u engleskoj verziji teksta, dok je naziv drugog entiteta preveden na engleski jezik.
27. Ko čini Predsedništvo Bosne i Hercegovine prema Dejtonskom sporazumu? Predsedništvo čine po jedan predstavnik svakog od tri konstitutivna naroda – Bošnjaka, Srbina i Hrvata – birani neposredno, uz rotaciju na mestu predsedavajućeg.
28. Šta je presuda „Sejdić i Finci”? To je presuda Evropskog suda za ljudska prava iz 2009. godine, kojom je utvrđeno da ustavne odredbe Dejtonskog sporazuma diskriminišu građane koji se ne izjašnjavaju kao pripadnici jednog od tri konstitutivna naroda, onemogućavajući im kandidaturu za najviše državne funkcije.
29. Da li je presuda „Sejdić i Finci” ikada u potpunosti provedena? Ne, uprkos obavezama koje je Bosna i Hercegovina preuzela prema EU, presuda decenijama nije u potpunosti implementirana, što je dugo predstavljalo prepreku evropskim integracijama zemlje.
Više članaka na ovu i srodne teme pronađite na Enciklo.rs.